Na domaćem tržištu evidentirano 26 emitera sa 3,2 milijarde evra ukupne vrednosti, većina emisija realizovana privatnim plasmanom
Na tržištu kapitala Srbije trenutno je registrovano 26 emitera korporativnih obveznica, sa ukupnom nominalnom vrednošću od 374,7 milijardi dinara (3,2 milijarde evra), pokazuju podaci Centralnog registra hartija od vrednosti. Većina tih emisija realizovana je kroz privatni plasman, uz minimalno učešće javnih ponuda preko Beogradske berze, što je u suprotnosti sa očekivanjima da će reformisana procedura izdavanja dužničkih hartija doprineti razvoju tržišta kapitala.
Na domaćoj berzi do sada su javnom ponudom realizovane samo dve emisije korporativnih obveznica, dok je treća najavljena. U oba prethodna slučaja, čitavu emisiju otkupio je po jedan kupac, što ukazuje na izostanak likvidnosti i trgovanja na sekundarnom tržištu. Najveći iznosi korporativnih obveznica odnose se na državna preduzeća kao što su Jugoimport i Telekom Srbija, iako među emiterima preovlađuju privatne kompanije.
Duško Bodroža iz Instituta ekonomskih nauka ističe da emitovanje korporativnih obveznica u Srbiji ne doprinosi razvoju finansijskog tržišta, jer emisije uglavnom nisu namenjene široj javnosti i ne omogućavaju sekundarno trgovanje. “Kada obveznice kupac drži do dospeća bez mogućnosti prodaje na tržištu, one se suštinski izjednačavaju sa kreditima, ali bez regulatornih zahteva i analize koje banke sprovode kod klasičnog kreditiranja”, navodi Bodroža.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić naglašava da je poverenje investitora u hartije od vrednosti ograničeno zbog nedovoljno kvalitetnih finansijskih izveštaja, kao i neadekvatnog nadzora Komisije za hartije od vrednosti. On podseća da su informacije dostupne investitorima oskudne, što dodatno utiče na nisku likvidnost i funkcionalnost tržišta.
U praksi, nominalna vrednost korporativnih obveznica najčešće iznosi od 3.000 do 5.000 evra po instrumentu, što ograničava pristup malim investitorima. Prema Šoškiću, većina emisija realizuje se dogovorno, a državne hartije od vrednosti uglavnom otkupljuju banke, fondovi i osiguravajuća društva. On upozorava i na problematične primere kada je Narodna banka Srbije otkupljivala obveznice koje su prethodno emitovale privatne firme i otkupile poslovne banke, čime je centralna banka praktično indirektno kreditirala preduzeća, što nije u skladu sa njenom osnovnom funkcijom.
Ovakva praksa, upozorava Šoškić, može doprineti monetarnoj ekspanziji i uticati na inflaciju, kao što je bio slučaj u prethodnim godinama kada je Srbija zabeležila jednu od najviših stopa inflacije u Evropi. Sve dok finansijska infrastruktura i regulatorni okvir ne budu unapređeni, korporativne obveznice u Srbiji ostaju marginalizovan instrument, više sredstvo za prikriveno kreditiranje nego za razvoj tržišta kapitala.
