Mađarski deo brze pruge završen, testiraju se bezbednosni sistemi, dok je investicija vredna oko 2,8 milijardi evra
Brza pruga Budimpešta–Beograd uskoro bi trebalo da bude otvorena za putnički saobraćaj na mađarskoj deonici, najkasnije u naredna dva meseca. To je izjavio Peter Mađar, premijer Mađarske, na brifingu u vladi. On je naveo da još uvek nema tačan datum, ali da bi vozovi mogli početi saobraćati do kraja avgusta ili početka septembra.
Testiranje bezbednosne opreme i ETCS sistema na mađarskoj strani brze pruge Budimpešta–Beograd je u završnoj fazi. Ministar saobraćaja i investicija Mađarske, David Vitezi, uskoro će posetiti Srbiju radi usaglašavanja bezbednosnih standarda sa srpskim partnerima. Kao rezultat toga, očekuje se da će koordinacija između dve države omogućiti nesmetano otvaranje kompletne linije.
Investicija od 2,8 milijardi evra i završetak radova
Srpski deo brze pruge, na relaciji Beograd–Subotica, pušten je u saobraćaj još u oktobru prethodne godine. Radove su izvodili kineski i ruski izvođači, dok je deonica Novi Sad–Subotica–državna granica završena 100%, uključujući prateću infrastrukturu. Mađarski deo linije renoviran je po ceni od jednog biliona forinti, što je oko 2,8 milijardi evra. Tokom aprila ove godine, prema navodima mađarskog portala G7, samo šest teretnih vozova dnevno koristi deo pruge Budimpešta–Kelebija, dok je rekord zabeležen 27. februara sa 14 vozova.
Projekat je trebalo da bude završen i otvoren za putnike još u martu 2026. godine, ali je odložen zbog tehničkih propusta na bezbednosnoj opremi koje su izvodile kineske kompanije na mađarskoj strani. Mađarsko ministarstvo je 1. aprila 2026. saopštilo da je njihova deonica tehnički spremna, ali da je uslov za početak komercijalnog saobraćaja dobijanje TÜV sertifikata i kompletiranje testiranja ETCS sistema.
Tehnički izazovi i značaj za regionalni transport
Na srpskoj deonici brze pruge, od Beograda do državne granice kod Kelebije, izvođači su bili kineski konzorcijum China Railway International i China Communications Construction Company (CCCC). Osim toga, stanični objekti na pojedinim lokacijama još su u fazi provere i pribavljanja upotrebnih dozvola.
Kineske i ruske kompanije su izvele i radove na drugim segmentima pruge: Beograd Centar–Stara Pazova i Stara Pazova–Novi Sad. Pored toga, tokom protekle godine zabeleženo je nekoliko incidenata na pruzi, uključujući iskliznuća vozova kod Subotice, što je dodatno usporilo puštanje u rad celokupne trase.
Izjave i sledeći koraci za puštanje putničkih vozova
„Putnički saobraćaj bi mogao da počne u roku od jednog ili dva meseca, ali nemamo još tačan datum“, naglasio je Peter Mađar. Prema njegovim rečima, dalji koraci zavisiće od završetka svih bezbednosnih provera i izdavanja neophodnih sertifikata. S druge strane, srpska strana ističe da su svi radovi na infrastrukturi završeni i da se očekuje skoro uspostavljanje punog međunarodnog železničkog saobraćaja između dve prestonice.
Očekuje se da će kineske kompanije otkloniti sve uočene propuste, dok je inspekcija radova planirana za drugu polovinu godine. Otvaranje putničkog saobraćaja na brzoj pruzi Budimpešta–Beograd imaće značajan uticaj na regionalni transport, povezivanje tržišta i bržu logistiku u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
