Britanski hedž fond menadžer najavljuje selidbu u Grčku zbog ukidanja non-dom statusa i novih poreskih opterećenja na kapital
Kris Rokos, osnivač hedž fonda Rokos Capital Management, odlučio je da napusti Veliku Britaniju i prebaci svoju poreznu rezidenciju u Grčku. Ova odluka sledi nakon što je Rokos u više godina platio više od 300 miliona funti poreza britanskim vlastima. Potez dolazi u trenutku kada se mnogi britanski milijarderi suočavaju sa izmenama poreske politike, uključujući ukidanje statusa „non-dom“ i povećanje poreza na kapitalnu dobit, nasledstvo i ulaganja privatnog kapitala.
Izmenjena poreska politika utiče na odluke milijardera
Ukidanje statusa „non-dom“, koji je omogućavao pojedincima da izbegnu oporezivanje inostranih prihoda, dovelo je do odlaska sve većeg broja bogatih pojedinaca iz Velike Britanije. Rokos je poslednji u nizu milijardera koji su odlučili da promene poresku rezidenciju nakon najavljenih poreskih promena. Kao rezultat, planira da otvori kancelariju u Atini, proširujući svoje poslovne aktivnosti u regionu. S druge strane, britanska vlada ovim merama želi da poveća budžetske prihode kroz progresivnije oporezivanje kapitala i nasledstva. Takođe, stručnjaci napominju da ovakve odluke mogu uticati na konkurentnost Londona kao globalnog finansijskog centra.
Otvaranje kancelarije u Atini i posledice za finansijski sektor
Pored premeštanja poreznog prebivališta, Rokos planira i otvaranje kancelarije u Atini, čime bi dodatno diversifikovao poslovanje svog fonda. Ovakav potez mogao bi imati dugoročne posledice po britanski finansijski sektor, naročito u segmentu hedž fondova, gde je konkurencija među evropskim gradovima u porastu. Osim toga, odlazak superbogatih investitora iz Velike Britanije može uticati na ukupni nivo investicija i priliv kapitala, što može imati šire implikacije na ekonomski rast i poreske prihode države. Uporedo sa tim, Grčka postaje atraktivna destinacija za pojedince koji traže povoljniji poreski tretman, posebno nakon što je unapredila regulatorni okvir za privlačenje stranih investitora. Konačno, primer Kris Rokosa pokazuje kako poreska politika može oblikovati globalne tokove kapitala i odluke najbogatijih aktera na tržištu.
Printskrin: YouTube/ Cambridge University
