Rast cene nafte usporava svetsku privredu i podiže troškove goriva u regionu, dok Srbija raspolaže rezervama za 50 dana
Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da bi trajni rast cene nafte od 10 odsto, koliko je trenutno zabeleženo, povećao globalnu inflaciju za 0,4 procentna poena i usporio privredni rast za 0,1 do 0,2 procenta tokom godine, saopštila je direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva na konferenciji u Bangkoku. Ona je naglasila da je svetska ekonomija do sada pokazala otpornost sa rastom od 3,3 odsto, ali da novi geopolitički konflikti, posebno na Bliskom istoku, predstavljaju izazov za stabilnost.
Georgijeva je istakla da su zaštitni mehanizmi mnogih država iscrpljeni posle prethodnih ekonomskih šokova, a posebno su ugrožene zemlje uvoznici nafte, pacifičke ostrvske ekonomije sa kraja lanaca snabdevanja, kao i države sa niskim prihodima i visokim javnim dugom.
U regionu se već beleži najava značajnog poskupljenja goriva. Predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović izjavio je da će posledice krize izazvane situacijom na Bliskom istoku ubrzo osetiti i domaće tržište. “Ne možete imati toliko zaliha da ih potrošite dok kriza traje, ni jedna zemlja nije potpuno samodovoljna, osim onih koje proizvode dovoljno sirove nafte za sopstvene potrebe”, ocenio je Mićović.
On je dodao da trenutno u Srbiji nema razloga za strah od nestašica, budući da država ima strateške rezerve za oko 50 dana, što, prema rečima ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, garantuje sigurnost snabdevanja. Ipak, strateške rezerve služe za stabilnost tržišta, a ne za snižavanje cena.
Mićović je naveo da je prodaja goriva na pumpama povećana, ali da nema panične kupovine. Već su vidljive posledice na tržištu derivata, pre svega kroz rast cene dizela, čime je prekinut dvogodišnji trend pada cena naftnih derivata. On očekuje značajan skok cena goriva na domaćim pumpama, što je već primećeno i u drugim zemljama regiona. Kao primer naveo je Hrvatsku, gde je najavljeno povećanje cene dizela za 21 evrocent i benzina za sedam evrocenti.
Jedna od predloženih mera za ublažavanje poskupljenja je smanjenje državnih dažbina, ali je Mićović naglasio da su takve mere privremene i ograničenog dometa, s obzirom da su akcize važan prihod za budžet. Najveći rizik bi, prema njegovim rečima, predstavljalo administrativno ograničenje cena, što bi moglo da ugrozi snabdevanje. “Najgori scenario bio bi da se izvrši pritisak na naftni sektor da smanji cenu na svoj račun, pa da se uvoz zaustavi i tada bi se pojavila nestašica goriva”, upozorio je predsednik UNKS-a.
