Javni dug evrozone trenutno iznosi 87,8 odsto BDP-a, dok fiskalni pritisci rastu zbog odbrane, energetike i penzija
Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da bi javni dug u Evropskoj uniji mogao dostići 130 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2040. godine, ukoliko se ne sprovedu adekvatne fiskalne i strukturne reforme. Prema podacima iz dokumenta predstavljenog ministrima finansija EU tokom sastanka u Nikoziji, trenutni nivo javnog duga u evrozoni iznosi 87,8 odsto BDP-a.
MMF je istakao da će zemlje članice EU u narednih 15 godina biti suočene sa snažnim pritiscima na javne finansije, pre svega zbog povećanih izdvajanja za odbranu, energetsku tranziciju i rastuće troškove penzijskog sistema. Upozoreno je da dosadašnji pristup vođenja fiskalne politike, koji se zasniva na kratkoročnim rešenjima, više nije održiv i da je neophodan strateški i koordinisan odgovor na izazove koji dolaze.
U dokumentu MMF-a navodi se da bi, ukoliko ne dođe do promene politike, prosečna zaduženost evropskih ekonomija do 2040. godine gotovo udvostručila sadašnji nivo. Fond predlaže kombinaciju strukturnih i fiskalnih reformi, uključujući podsticanje radne aktivnosti, pojednostavljenje ulaganja štednje građana u investicije, integraciju energetskih tržišta i sprovođenje projekata otpornih na klimatske promene. Penzione reforme i povećanje starosne granice za penzionisanje takođe su istaknuti kao ključni faktori za održivost javnih finansija.
Predstavnici Evropskog revizorskog suda pridružili su se upozorenju MMF-a, naglašavajući da pasivnost nije opcija i da je fiskalna konsolidacija neophodna kako bi se izbegli negativni ekonomski efekti. MMF takođe preporučuje razmatranje zajedničkog zaduživanja unutar EU, posebno za finansiranje javnih dobara kao što su inovacije, energetika i odbrana, ali podseća da po ovom pitanju još uvek ne postoji konsenzus među članicama. Dok Španija, Italija, Grčka i Francuska podržavaju ideju podele duga, Nemačka i pojedine druge zemlje ostaju protivnici takvog pristupa.
Komesar EU za ekonomiju Valdis Dombrovskis izjavio je nakon sastanka da se Unija suočava sa stalnim i novim potrebama za potrošnjom, dok je fiskalni prostor već ograničen, a nivoi duga visoki. On je istakao da starenje stanovništva dodatno komplikuje fiskalne izazove i da rešenje vidi u većem ekonomskom rastu i efikasnijem upravljanju javnim finansijama. Dombrovskis je podsetio da je određeni stepen zajedničkog zaduživanja već primenjen kroz finansiranje projekata za jačanje odbrambenih kapaciteta EU i podrške Ukrajini.