Katarski ministar energetike najavljuje mogući rast cene nafte do 150 dolara, poremećaji u isporukama mogu potrajati nedeljama ili mesecima
Cena sirove nafte na svetskim berzama porasla je na 87,12 dolara po barelu, uz rast od 3,35 odsto danas, pod uticajem sukoba u Iranu i potencijalnih poremećaja u globalnom snabdevanju energentima. Prema izjavama katarskog ministra energetike, u naredne dve do tri nedelje očekuje se da cena nafte dostigne i do 150 dolara po barelu, što bi predstavljalo gotovo udvostručenje trenutne cene.
Ministar energetike Katara istakao je da bi za obnovu normalnih isporuka nafte bilo potrebno “nedelje do meseci”, čak i u slučaju trenutnog okončanja ratnih dejstava. Ovakvi poremećaji na tržištu energenata dodatno povećavaju neizvesnost za zemlje uvoznice i mogu imati značajan uticaj na privredne tokove širom sveta.
Trenutni rast cena nafte prati i rast cena derivata, pa se na globalnom tržištu beleži i poskupljenje goriva. S obzirom na to da je Iran jedan od ključnih igrača u izvozu nafte, svaki zastoj ili smanjenje proizvodnje direktno se odražava na cene energenata, što povećava pritisak na tržišta i potrošače.
Analitičari ukazuju da bi nastavak sukoba mogao produžiti period nestabilnosti i uticati na povećanje inflacije na globalnom nivou, posebno u zemljama koje zavise od uvoza nafte i energenata. Prema zvaničnim podacima, pored rasta cene nafte, cena gasa porasla je 2,73 odsto, dok su drugi energenti takođe podložni cenovnim šokovima usled geopolitičkih tenzija.
Ministar energetike Katara naglasio je da bi čak i u slučaju brzog smirivanja situacije proces normalizacije isporuka trajao znatno duže zbog logističkih izazova i potrebnog vremena za prilagođavanje globalnih tokova nafte. Ovakve prognoze izazivaju zabrinutost među industrijskim potrošačima i građanima, posebno u državama sa visokim udelom uvoza energenata.
Ukoliko se ostvari najavljena cena od 150 dolara po barelu, to bi moglo dovesti do značajnog povećanja troškova transporta i proizvodnje, kao i dodatnog pritiska na cene krajnjih proizvoda i usluga. Potrošači i privreda u regionu i globalno bi mogli osetiti posledice kroz povećanje inflacije i smanjenje kupovne moći, što bi zahtevalo dodatne mere od strane vlada i centralnih banaka.
