Poljska kupila 102 tone zlata u 2025, nadmašila Kinu, dok Srbija dostigla rekordnih 52,5 tona rezervi
Centralne banke su tokom 2025. godine kupile ukupno 863 tone zlata, čime je nastavljen višegodišnji trend povećanja zlatnih rezervi u državnim portfolijima. Prema zvaničnim podacima, u prvom kvartalu 2026. godine službene institucije nastavile su sa značajnim kupovinama, dostigavši neto 244 tone zlata za samo tri meseca.
Najveći pojedinačni kupac zlata u 2025. godini bila je Narodna banka Poljske, koja je povećala svoje rezerve za 102 tone i završila godinu sa ukupno 550 tona zlata. Tokom prvog kvartala 2026. godine, Poljska je dodatno povećala rezerve za još 31 tonu, čime sada ukupno raspolaže sa 582 tone zlata. Ovim tempom Poljska je prestigla i Kinu, koja je tradicionalno među najvećim kupcima zlata u svetu, i potvrdila svoju poziciju najaktivnijeg evropskog aktera na tržištu plemenitih metala u ovom periodu.
Srbija je prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) kraj 2025. godine dočekala sa rekordnih 52,5 tona zlatnih rezervi, što je rezultat kontinuirane politike diverzifikacije deviznih rezervi i jačanja finansijske stabilnosti. Hrvatska, preko Hrvatske narodne banke (HNB), poseduje 1,8 tona zlata, dok je Slovenija završila 2025. godinu sa 4,23 tone rezervi, što ukazuje na znatno manje rezerve u poređenju sa nekim drugim zemljama regiona.
Trend pojačane kupovine zlata od strane centralnih banaka posledica je globalnih makroekonomskih neizvesnosti, oscilacija na deviznim tržištima i težnje država da diversifikuju rizik i ojačaju sigurnost svojih monetarnih sistema. Zlato ostaje ključni instrument zaštite od inflacije i volatilnosti na finansijskim tržištima, posebno u uslovima promenjive geopolitičke situacije.
Zlatne rezerve Srbije, iako znatno manje u apsolutnim iznosima u odnosu na Poljsku, beleže stabilan rast poslednjih godina, a Narodna banka Srbije redovno ističe značaj zlata u ukupnoj strukturi deviznih rezervi. S obzirom na aktuelni trend, očekuje se da će centralne banke nastaviti sa pojačanom akumulacijom zlata kao odgovorom na izazove globalne ekonomije.
Podaci iz 2025. i prvog kvartala 2026. godine jasno ilustruju promene u strukturi međunarodnih rezervi evropskih država, pri čemu Poljska trenutno prednjači po dinamici rasta zlatnih rezervi, dok zemlje regiona poput Srbije nastavljaju sa umerenim, ali stabilnim povećanjem ovog strateškog resursa.
