Mesečna inflacija iznosila 0,3 odsto, dok su cene energenata porasle 0,8 odsto, a bazna inflacija na godišnjem nivou dostigla 4,5 odsto
Prema podacima Narodne banke Srbije i Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u Srbiji u maju dostigla je 3,5 odsto, što predstavlja ubrzanje u odnosu na april kada je iznosila 3,3 odsto. Ključni faktor ovog rasta bio je nastavak poskupljenja naftnih derivata, što je značajno uticalo na ukupni indeks potrošačkih cena.
Na mesečnom nivou, inflacija je u maju iznosila 0,3 odsto. Najveći doprinos rastu dali su proizvodi i usluge iz grupe bazne inflacije, kao i naftni derivati. Cene hrane su, u proseku, imale gotovo neutralan uticaj na mesečnu inflaciju – dok su neprerađena hrana, poput svežeg povrća i mesa, zabeležila pad cena od 0,6 odsto, cene prerađene hrane su porasle za 0,4 odsto.
U poređenju sa majom prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića sada su niže za 1,5 odsto u proseku. Rast cena proizvoda i usluga unutar bazne inflacije na mesečnom nivou bio je 0,4 odsto, pri čemu su proizvodi i usluge doprineli gotovo podjednako. Na godišnjem nivou, bazna inflacija je ostala relativno stabilna i iznosi 4,5 odsto.
Cene energenata, pod uticajem poskupljenja naftnih derivata, u maju su na mesečnom nivou porasle za 0,8 odsto, dok je međugodišnji rast cena energenata ubrzan na 10,3 odsto. Ova kretanja dodatno su opteretila ukupnu inflaciju i uticala na potrošačku korpu građana i privrede.
Prema aktuelnim projekcijama Narodne banke Srbije, inflacija bi trebalo da ostane u granicama cilja do septembra, a zatim, krajem godine i početkom naredne, privremeno može preći gornju granicu cilja usled viših svetskih cena nafte i drugih primarnih proizvoda, kao i baznog efekta iz septembra prošle godine, kada su bile na snazi mere ograničavanja marži u trgovini.
Ukoliko se aktuelni energetski šok pokaže kao privremen, očekuje se da inflacija sredinom 2027. godine ponovo uđe u ciljani okvir i ostane u tim granicama do kraja perioda projekcije. Ovakva dinamika inflacije direktno je povezana sa globalnim kretanjima cena sirovina, kao i sa domaćom fiskalnom i monetarnom politikom.
