Oporezivanje zaslađenih pića od 2028. ima za cilj smanjenje potrošnje šećera i rasterećenje zdravstvenog sistema
Nemačka je najavila uvođenje poreza na zaslađena pića od 2028. godine. Očekuje se da će porez na zaslađena pića doneti oko 450 miliona evra godišnje, prema proceni Finansijske komisije za zdravstvo. Novi poreski model ima za cilj smanjenje potrošnje šećera i rasterećenje sistema javnog zdravstvenog osiguranja, saopštila je vlada Nemačke u zvaničnom odgovoru Bundestagu.
Detalji poreza na zaslađena pića
Plan za uvođenje poreza na zaslađena pića nije donet iznenada. Vlada Nemačke je 29. aprila 2026. godine usvojila budžetske parametre za 2027. i finansijski plan do 2030. godine, gde je jasno navedeno da porez na zaslađena bezalkoholna pića stupa na snagu od 2028. godine. Uz poreski model, predviđen je i zakonodavni okvir kojim će se detaljno urediti oporezivanje ovih proizvoda, zasnovano na preporuci broj 66 Finansijske komisije za zdravstvo. Komisija je osnovana u septembru 2025. godine kako bi predložila mere za stabilizaciju finansiranja zakonskog zdravstvenog osiguranja. Prvi izveštaj predstavila je 30. marta 2026. godine, među kojima je i predlog proizvođačke dažbine na zaslađena pića. Osnovna ideja je da proizvođači dobiju finansijski podsticaj za smanjenje količine šećera u napicima. Komisija je istakla iskustva Velike Britanije, gde je sličan porez doveo do reformulacije proizvoda i smanjenja sadržaja šećera. Kao rezultat, očekuje se da će Nemačka godišnje inkasirati oko 450 miliona evra, a uštede za zdravstveno osiguranje procenjuju se dugoročno između 20 i 170 miliona evra godišnje.
Kontekst i uticaj na potrošnju šećera
Načelo poreza na zaslađena pića temelji se na zdravstvenim razlozima. Finansijska komisija za zdravstvo smatra da zaslađena pića utiču na povećanje telesne težine, dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti. Potrošnja šećera po stanovniku u Nemačkoj iznosi oko 90 grama dnevno. To je više nego dvostruko iznad preporučene granice Svetske zdravstvene organizacije. Troškovi zdravstvene zaštite povezani sa konzumacijom zaslađenih bezalkoholnih pića procenjuju se na 3,5 milijardi evra godišnje. Uvođenje takozvane proizvođačke dažbine, a ne klasičnog poreza na potrošnju, ima za cilj da podstakne proizvođače na promene receptura i smanjenje šećera. Prelazni period od 12 meseci nakon usvajanja propisa predviđen je kako bi proizvođači imali dovoljno vremena za prilagođavanje.
Izuzeci i reakcije na predlog poreza
Poslednjih dana javnu debatu izazvao je interni dokument Ministarstva finansija, u kojem se razmatralo da porez obuhvati i pića bez šećera, uključujući „zero“ i „light“ napitke. Međutim, ministar finansija Lars Klingbajl odbacio je tu mogućnost. „To se neće dogoditi,“ izjavio je Klingbajl, naglašavajući da porez na šećer za pića koja ne sadrže šećer nema smisla. On je objasnio da je dokument bio radna verzija i da nije reč o politički usaglašenom predlogu. Konačno rešenje predviđa da su „zero“ i „light“ napici izuzeti iz sistema oporezivanja, dok će porez biti usmeren samo na napitke sa dodatim šećerom. Prema planu, od sistema će biti izuzeti i stoprocentni voćni sokovi i čisto mleko. Kao rezultat, očekuje se da proizvođači reformulišu proizvode i smanje količinu šećera kako bi izbegli viši porez. Ova mera predstavlja deo šire inicijative za smanjenje zdravstvenih troškova i unapređenje javnog zdravlja u Nemačkoj.
