Proizvodni gubici zbog odsustva zaposlenih dostigli 134 milijarde evra u 2024, nemačka vlada najavljuje ukidanje telefonskog bolovanja
Nemačka privreda suočava se sa rekordnim brojem dana bolovanja zaposlenih, koji su u 2024. godini ukupno iznosili 881,5 miliona, pokazuju zvanični podaci nemačke vlade. Proizvodni gubici uzrokovani odsustvom radnika dostigli su 134 milijarde evra, dok su troškovi isplata zarada tokom bolovanja porasli na 72,3 milijarde evra, što ukupno premašuje 200 milijardi evra opterećenja za poslodavce na godišnjem nivou.
Prema izveštaju nemačke vlade, prosečan zaposleni bio je odsutan sa posla 20,8 dana tokom 2024. godine, što je skoro četiri dana više u poređenju sa 2020. Proizvodni gubici su u istom periodu porasli za gotovo 50 milijardi evra, dok su izdaci za zarade na bolovanju povećani za više od 15 milijardi evra, odnosno 26,4 odsto. Svaki izgubljeni radni dan prošle godine poslodavce je u proseku koštao 152 evra, što je 28 evra više nego pre pet godina.
Nemačka vlada pod vođstvom kancelara Fridriha Merca kao odgovor na ove trendove uvodi strože mere upravljanja bolovanjima, uključujući ukidanje mogućnosti otvaranja bolovanja telefonom i obavezu dostavljanja lekarskog uverenja već od prvog dana bolesti. Telefonsko otvaranje bolovanja („telefonische Krankschreibung“) uvedeno tokom pandemije, omogućavalo je zaposlenima da bez fizičkog odlaska kod lekara dobiju bolovanje do pet dana, ali se ova praksa sada smatra jednim od razloga povećanog broja odsustava.
Najveću stopu bolovanja beleže sektori zdravstvene i socijalne zaštite, metalna industrija, javna uprava i trgovina, dok su finansijski sektor i ugostiteljstvo među delatnostima sa najmanje odsustava. Najčešći uzroci bolovanja su bolesti mišićno-koštanog sistema, pre svega bolovi u leđima, koji čine 19,4 odsto svih slučajeva, dok slede respiratorne infekcije.
Sličan problem beleži i Srbija, gde zloupotreba bolovanja utiče na poslovanje i investicione planove kompanija. Prema anketi Privredne komore Srbije, u više sektora tokom letnjih meseci zabeležena su masovna odsustva, što je dovelo do obustave rada u pojedinim pogonima. Poslodavci u Srbiji kao rešenje predlažu skraćenje perioda isplate naknade za bolovanje i efikasniju kontrolu opravdanosti odsustva.
Nemačka vlada ističe da povećanje stope bolovanja nije samo pitanje zdravstvene politike, već i ključni faktor konkurentnosti u odnosu na SAD i azijske privrede. Najavljene reforme deo su šire strategije za jačanje produktivnosti i smanjenje troškova poslovanja, a njihova primena mogla bi poslužiti kao model i za druge evropske zemlje suočene sa sličnim izazovima.
