Privatna i državna potrošnja rasle, izvoz porastao, vladina prognoza rasta za 2026. na 0,5 odsto
Nemačka ekonomija je u prvom kvartalu 2026. godine zabeležila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal, prema preliminarnim podacima Saveznog zavoda za statistiku. Ovaj rezultat nadmašio je pesimistična očekivanja analitičara, posebno u svetlu aktuelnih kriza i sukoba sa Iranom koji je otpočeo 28. februara.
Statističari ističu da su i privatna i državna potrošnja tokom prva tri meseca godine bile veće u poređenju sa poslednjim kvartalom prošle godine, kada je rast iznosio svega 0,2 odsto. Takođe, beleži se i rast izvoza u istom periodu.
„Ovo je bio iznenađujuće dobar početak godine, pogotovo jer su već prvo tromesečje opterećivali previranja oko Grenlanda i rat sa Iranom“, izjavio je Sebastijan Vanke iz banke KfW. On dodaje: „Podaci pokazuju da je za nemačku privredu ovo mogla da bude snažna godina. Ostaje nada da će uskoro doći do otvaranja Ormuškog moreuza, kako bi pokretači rasta ponovo mogli da prodišu.“
Međutim, ekonomisti upozoravaju da će rat sa Iranom i dalje ograničavati oporavak nemačke privrede. Rast cena nafte i goriva, problemi u lancima snabdevanja i nesigurna izvozna tržišta posebno pogađaju ovu ekonomiju, koja je snažno zavisna od uvoza sirovina. Više cene energije, naročito na benzinskim pumpama, dodatno opterećuju potrošače i kompanije, što usporava potrošnju i investicije.
Vodeći ekonomski instituti smanjili su prognoze privrednog rasta za ovu godinu i sada očekuju da će nemačka privreda u 2026. porasti za samo 0,6 odsto, dok je vladina projekcija još pesimističnija i iznosi 0,5 odsto. Za 2027. godinu predviđa se rast od 0,9 odsto, dok su pre izbijanja sukoba sa Iranom procene za ovu godinu bile oko jedan odsto, a neki su očekivali i više. Sada se nade polažu u infrastrukturnu ofanzivu finansiranu zaduživanjem i veći broj radnih dana zahvaljujući praznicima koji padaju za vikend. U 2027. godini očekuje se da će snažniji zamah dati paket zaduživanja od 500 milijardi evra namenjen infrastrukturi.