Na 27.550 hektara odvija se organska proizvodnja, dok je ukupno korišćeno zemljište nešto preko 3,2 miliona hektara prema popisu iz 2023. godine
Prema poslednjim podacima Eurostata, Srbija se nalazi pri samom dnu evropske lestvice kada je u pitanju udeo organske proizvodnje u ukupnom korišćenom poljoprivrednom zemljištu. Udeo organske proizvodnje iznosi samo 0,83 odsto, što je jedan od najnižih procenata u Evropi.
Podaci iz poljoprivrednog popisa sprovedenog 2023. godine pokazuju da je ukupna površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji nešto preko 3,2 miliona hektara. Od toga, organska proizvodnja obuhvata svega 27.550 hektara. Ovi brojevi jasno ukazuju na ograničen značaj organske poljoprivrede u ukupnoj arikulturalnoj strukturi zemlje.
Srbija se po ovom parametru nalazi u grupi sa Turskom, Maltom, Severnom Makedonijom i Albanijom, koje takođe beleže niske udela organske proizvodnje. Za poređenje, u pojedinim evropskim državama kao što je Italija, udeo organske proizvodnje u ukupnom korišćenom zemljištu dostiže gotovo 20 odsto.
Kako navodi dr Svetlana Vujić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, organska proizvodnja u Srbiji postoji više od 25 godina, ali je i dalje ograničena na male površine. „Ovaj sistem i pravac je prisutan na veoma malim površinama zbog brojnih pravila i zakonskih obaveza koje proizvođači moraju da ispunjavaju, i uglavnom se odnosi na proizvodnju povrća i voća, dok je izuzetno malo prisutan u ratarskoj proizvodnji“, naglašava dr Vujić.
Paralelno sa organskom, poslednjih godina u Srbiji raste interesovanje za regenerativnu poljoprivredu, koja za cilj ima očuvanje kvaliteta zemljišta, ali se razlikuje po tome što ne isključuje upotrebu sintetičkih đubriva i pesticida, već se fokusira na prakse održivosti. Iako se ova dva pristupa razlikuju, oba imaju za cilj unapređenje dugoročne održivosti poljoprivredne proizvodnje.
Za dalji razvoj organske i održive poljoprivrede, stručnjaci ističu potrebu za većom podrškom proizvođačima i prilagođavanjem regulative, kako bi Srbija mogla da sustigne evropske trendove i poveća udeo organske proizvodnje u ukupnom korišćenom zemljištu.
