Visina otpremnine i uslovi isplate zavise od odluke rukovodioca, pravo se ostvaruje prestankom radnog odnosa
Isplata otpremnine zaposlenima u državnim organima prilikom odlaska u penziju reguliše se posebnim rešenjem koje donosi rukovodilac organa, čime se formalno potvrđuje ispunjenost uslova za prestanak radnog odnosa i ostvarivanje prava na pripadajuća primanja. Ova procedura podrazumeva da zaposleni, nakon što ispuni zakonske uslove za starosnu ili invalidsku penziju, podnosi zahtev, a rukovodilac na osnovu toga donosi odluku o prestanku radnog odnosa i isplati otpremnine.
Visina otpremnine određuje se u skladu sa internim aktima i važećim kolektivnim ugovorima, a konačan iznos zavisi od više faktora, uključujući dužinu radnog staža, osnovicu plate i druge relevantne okolnosti propisane internim pravilima institucije. Pravo na otpremninu zaposlenom se priznaje isključivo u trenutku kada se zbog ispunjenja uslova za penziju prekida radni odnos, a ne u slučaju dobrovoljnog odlaska ili drugih razloga za prestanak radnog odnosa.
Odluku o isplati otpremnine donosi rukovodilac nadležnog organa, čime se obezbeđuje da su svi zakonski i interni uslovi ispunjeni, a isplata se vrši na osnovu tog rešenja. Ova praksa omogućava transparentnost i pravnu sigurnost zaposlenima u državnom sektoru, kao i usklađenost sa važećim zakonodavstvom i kolektivnim ugovorima.
Isplata otpremnine pri odlasku u penziju predstavlja važan segment radnog prava u javnom sektoru, a način obračuna i realizacije ovog prava ostaje predmet kontrole nadležnih organa i revizije, kako bi se osigurala pravilnost i ravnopravnost u primeni propisa. Ova prava se ne odnose na slučajeve kada zaposleni samoinicijativno napusti radno mesto pre ispunjenja uslova za penziju, već isključivo na one koji odlaze usled sticanja prava na starosnu ili invalidsku penziju.
