Početkom 20. veka Srbija je bila pretežno agrarna zemlja, pa je najvažniji i najcenjeniji posao bio vezan za poljoprivredu i trgovinu stokom. Među svim privrednim delatnostima posebno se izdvajalo svinjarstvo, koje je predstavljalo okosnicu srpske ekonomije. Izvoz svinja i drugih stočarskih proizvoda donosio je značajne prihode kako pojedincima tako i državi, zbog čega je ovaj posao uživao veliki ugled u društvu.
Velika potražnja za srpskom stokom postojala je na tržištu Austro-Ugarske, koja je bila glavni trgovinski partner Srbije. Mnogi imućni trgovci i domaćini stekli su bogatstvo upravo zahvaljujući uzgoju i izvozu stoke. U to vreme uspešan trgovac stokom bio je među najcenjenijim ljudima u svojoj sredini, jer je njegov rad direktno doprinosio ekonomskom razvoju zemlje.
Početak 20. veka obeležio je i pokušaj Srbije da smanji ekonomsku zavisnost od Austro-Ugarske. Tokom Carinskog rata (1906–1911), poznatog i kao „Svinjski rat“, Srbija je tražila nova tržišta za svoje proizvode i istovremeno podsticala razvoj domaće industrije. Ovaj period pokazao je koliko je trgovina stokom bila važna za srpsku privredu, jer je upravo oko nje vođena jedna od najznačajnijih ekonomskih borbi tog vremena.
Iako su se razvijale i prve fabrike, banke i industrijska preduzeća, poljoprivreda i stočarstvo ostali su dominantni izvori prihoda. Zahvaljujući njima Srbija je ostvarivala izvoznu zaradu, jačala svoju ekonomiju i stvarala uslove za modernizaciju društva. Zbog toga se može zaključiti da je trgovina stokom, a naročito izvoz svinja, predstavljala najcenjeniji i najuticajniji biznis u Srbiji početkom 20. veka.
