Arhipelag sa 21.000 stanovnika štiti 80% ekskluzivne ekonomske zone od ribolova i rudarstva, prvi na svetu proglasio nacionalno utočište za ajkule
Ostrvska država Palau, koja se sastoji od više od 500 ostrva i broji oko 21.000 stanovnika u zapadnom delu Tihog okeana, primenjuje jedinstvene mere zaštite morskih resursa koje su bez presedana na globalnom nivou. Prema dostupnim analizama, Palau je još 2009. godine postao prva država na svetu koja je proglasila nacionalno utočište za ajkule, čime je potpuno zabranila komercijalni ribolov ovih vrsta u svojim vodama.
U 2015. godini uspostavljeno je Nacionalno morsko utočište Palau, koje obuhvata 80% ekskluzivne ekonomske zone države. Ovim potezom, Palau je ograničio komercijalni ribolov, rudarstvo i eksploataciju morskih resursa na svega petinu svojih državnih voda, dok je preostalih 80% pod najvišim stepenom ekološke zaštite.
Ove mere direktno utiču na lokalnu ekonomiju, jer je turizam ključni sektor za Palau, poznat po svojim prirodnim lepotama i bogatstvu podvodnog sveta. Zabrana komercijalnog ribolova i drugih oblika eksploatacije ima za cilj očuvanje biodiverziteta, ali istovremeno ograničava potencijalne prihode od ribolova, rudarenja i srodnih aktivnosti, što je izazvalo različite reakcije među lokalnim preduzetnicima i investitorima.
Strateška odluka Palaua predstavlja primer radikalnog pristupa održivosti u regionu Mikronezije, s obzirom na to da nijedna druga država nije uvela sličan obim zaštite morskih resursa. Uvođenje ekoloških restrikcija na tolikom procentu teritorijalnih voda ima dugoročne implikacije na strukturu privrede, razvoj turizma i upravljanje prirodnim bogatstvima.
Palau je zbog ovih mera prepoznat kao lider u oblasti zaštite mora, dok lokalne vlasti ističu da je prioritet dugoročna ekonomska i ekološka održivost. Zadržavanjem visokih standarda zaštite, Palau nastoji da privuče turiste zainteresovane za netaknutu prirodu, ali i da ograniči negativan uticaj masovnog ribolova i industrijske eksploatacije na morski ekosistem.
Odluka Palaua o zaštiti 80% svojih voda od komercijalnih aktivnosti ostaje jedan od najznačajnijih primera ekonomske politike zasnovane na očuvanju prirodnih resursa, što može poslužiti kao model za druge ostrvske države koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
