Pokretanje sopstvenog biznisa moguće je uz saglasnost poslodavca, a ključna prepreka je zabrana konkurencije
Zaposleni u Srbiji imaju mogućnost da pokrenu i registruju privatnu firmu dok su u radnom odnosu, ali je neophodno poštovati određena zakonska pravila i ograničenja, prema ekonomskim analizama. Najvažniji propisi koji uređuju ovu oblast su Zakon o radu, Zakon o privrednim društvima i opšti kolektivni ugovor ako postoji u konkretnoj delatnosti.
Jedno od glavnih pravila je zabrana konkurencije, što znači da zaposleni ne sme da obavlja delatnost koja direktno konkuriše svom poslodavcu, jer bi to predstavljalo povredu ugovora o radu. Prema rečima poslovnog savetnika Nikole Stefanovića, preporučuje se da zaposleni prethodno proveri ugovor o radu i ustanovi da li postoje klauzule koje ograničavaju dodatni rad ili pokretanje sopstvenog biznisa.
Ako je planirana delatnost povezana sa sadašnjim poslodavcem, zaposlenom može biti potrebna saglasnost poslodavca ili je dužan da ga obavesti o svom poslovnom poduhvatu. Posebna ograničenja postoje za državne službenike i zaposlene u javnom sektoru zbog mogućeg sukoba interesa, gde pojedini propisi i pravilnici mogu eksplicitno zabraniti osnivanje firme.
Registracija privatne firme vrši se preko Agencije za privredne registre (APR). Postupak uključuje pripremu osnivačke dokumentacije, izbor naziva firme i šifre delatnosti, popunjavanje zahteva za registraciju i plaćanje administrativnih taksi. Nakon registracije, preduzetnik dobija PIB, matični broj i, po potrebi, PDV broj, čime se stiču svi uslovi za legalno poslovanje uz stalno zaposlenje.
