Najveći padovi u Belgiji, Nemačkoj i Litvaniji, dok su cene inputa gotovo stabilne, sa smanjenjem od 0,4 odsto
Prosečna cena poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji smanjena je za 2,9 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, pokazuju podaci Eurostata. Ova stopa pada je viša u odnosu na poslednji kvartal 2025. godine, kada je iznosila 1,7 odsto. Cene poljoprivrednih inputa – dobara i usluga koje se troše u poljoprivredi, kao što su energija, đubriva i stočna hrana – zabeležile su blagi pad od 0,4 odsto u istom periodu, što potvrđuje nastavak relativne stabilnosti iz 2025. godine.
U prvom kvartalu 2026. godine, prosečne cene poljoprivrednih proizvoda pale su u 19 zemalja članica Evropske unije. Najizraženiji pad zabeležen je u Belgiji, gde su cene niže za 12,9 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine. Sledi Nemačka sa padom od 11,0 odsto i Litvanija sa smanjenjem od 10,8 odsto. Sa druge strane, u osam zemalja članica zabeležen je rast cena, pri čemu je Malta imala najveći rast od 14,8 odsto, Hrvatska 8,5 odsto, a Finska 5,5 odsto.
Prema podacima Eurostata, pad cena poljoprivrednih proizvoda u većini članica EU ukazuje na nastavak pritiska na proizvođače, dok stabilnost cena inputa signalizira izvesnu ravnotežu na tržištu dobara i usluga vezanih za poljoprivredu.
“Prosečna cena poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji smanjena je za 2,9 odsto u prvom kvartalu ove godine, u poređenju sa istim kvartalom prošle godine”, ističe se u izveštaju Eurostata.
Ove promene pokazuju da je tržište poljoprivrednih proizvoda u EU i dalje pod uticajem brojnih faktora, a cene se razlikuju u zavisnosti od zemlje članice i lokalnih uslova.