Ozime kulture u Srbiji zauzimaju između 630.000 i 650.000 hektara, stručnjaci očekuju stabilnu žetvu
Poljoprivrednici u Srbiji su ove godine pod pšenicom zasejali između 630.000 i 650.000 hektara, što predstavlja značajnu površinu i ukazuje na opreznu strategiju u uslovima promenljivih klimatskih prilika, pokazuju analize stručnjaka iz sektora agrobiznisa. Agroanalitičar Milan Prostran ocenjuje da su ozime kulture ove godine u veoma dobrom stanju, što daje osnovu za optimizam povodom predstojeće žetve.
Ovogodišnji prolećni mraz u Banatu je delimično oštetio pojedine zasade, ali ukupno stanje useva na terenu ostaje pozitivno. Prostran navodi da su ratari prošle jeseni pažljivo procenjivali koliko mogu da ulože i koje kulture da zaseju, imajući u vidu klimatske rizike. “Rezultat takvih odluka jeste činjenica da je pod pšenicom ove godine zasejano između 630.000 i 650.000 hektara, što predstavlja značajnu površinu”, istakao je Prostran.
Prema njegovim rečima, poljoprivrednici su se odlučili za veće površine pod ozimim kulturama, kao što su pšenica, ječam, raž, ovas i uljana repica, jer su se pokazale sigurnijim u odnosu na prolećne setve. On podseća da su stručnjaci godinama ukazivali na to da bi Srbiji, uz maksimalnu primenu savremene agrotehnike i visoke prinose, bilo dovoljno oko 400.000 hektara pod pšenicom, ali su se uslovi proizvodnje poslednjih godina značajno promenili zbog klimatskih ekstrema i suša.
“Živimo u vremenu klimatskih ekstrema, suša i različitih kriza, pa je dobro što su proizvođači povećali površine pod kulturama koje se seju u jesen. To je dodatna sigurnost za domaću proizvodnju hrane”, ocenio je Prostran. On dodaje da su ozime kulture trenutno u veoma dobrom stanju i da su pšenica, ječam, raž, ovas i uljana repica dobro podneli vegetacioni period, sa solidnim izgledima za uspešan završetak proizvodnje.
Stručnjaci ističu da trenutne padavine nisu presudne za pšenicu, što dodatno povećava šanse za dobru žetvu. Prema rečima Prostrana, pažljivo planiranje i orijentacija ka ozimim kulturama predstavljaju odgovor na izazove koje donose klimatske promene, a ovogodišnji rezultati pokazuju opravdanost takve strategije.
