Od marta 2021. do kraja 2023. godine utvrđena nesrazmera kod 13.522 građana, ali javnosti poznat tek jedan naplaćeni slučaj
Poreska uprava Srbije je od početka primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, od marta 2021. do kraja 2023. godine, obradila više od 1,18 miliona građana, dok je kod 13.522 lica utvrđena potencijalna nesrazmera između imovine i prijavljenih prihoda veća od 150.000 evra. Za oko 150 građana sproveden je prethodni postupak i sačinjeni su izveštaji, ali je javnosti do danas poznat samo jedan slučaj u kojem je izdato rešenje o naplati posebnog poreza zbog neobjašnjenog porekla imovine, navode zvanični podaci.
Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je 2020. godine, a njegova primena otpočela je godinu dana kasnije. Iako je zakon najavljivan kao ključni instrument za borbu protiv nelegalnog bogaćenja, podaci o efektima njegove primene nisu redovno objavljivani. Do sredine 2024. godine, prema dostupnim informacijama, Poreska uprava je izdala samo jedno rešenje o posebnom porezu, i to za slučaj utaje poreza sa iznosom većim od milion evra.
U istom periodu, prema izveštajima Poreske uprave, nije doneto nijedno konačno rešenje o posebnom porezu u vezi sa ostalim kontrolisanim slučajevima, što ukazuje na ograničenu praktičnu primenu zakona. Metodologija po kojoj se biraju građani za proveru ostaje nedostupna javnosti, kao i detaljni podaci o sprovedenim kontrolama i naplaćenim iznosima.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija naglašava da je javno dostupnih informacija o sprovođenju zakona veoma malo. “Vrlo malo toga se objavljuje. Pre možda godinu dana sam vadio neke podatke i pronašao iz medija da je bio jedan slučaj rešen i ne znam koliko njih da je bilo ispitivano. U svakom slučaju malo, a poenta je da nemamo ništa drugo osim onoga što je rečeno kroz izjave direktorke Poreske uprave”, izjavio je Nenadić.
On ističe i ograničenja u proverenim oblicima imovine, posebno kada se radi o imovini koja nije evidentirana u domaćim registrima ili se vodi na pravna lica. Kada je reč o imovini u inostranstvu, automatizovana međunarodna razmena podataka ne postoji, pa su provere moguće samo u slučaju konkretnih saznanja o određenoj nekretnini ili sredstvu van zemlje.
Pitanja o aktuelnim proverama, uključujući slučaj bivšeg direktora Policijske uprave za grad Beograd Milana Milića, upućena su Ministarstvu unutrašnjih poslova i Poreskoj upravi, ali do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli. Više javno tužilaštvo ranije je najavilo da će finansijska istraga u tom predmetu biti sprovedena po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.