Rastuća potražnja digitalne infrastrukture povećava potrošnju električne energije, produžavajući rad termoelektrana na ugalj i odlažući planirane energetske tranzicije
Rast digitalizacije i ubrzana izgradnja data centara širom Evrope doveli su do povećanja potrošnje električne energije, što je značajno uticalo na planove za zatvaranje termoelektrana na ugalj. Prema dostupnim podacima, broj novih data centara raste, a njihova ukupna potrošnja električne energije postaje glavni faktor u procenama energetskih potreba evropskih zemalja, posebno u državama koje su ranije najavile ubrzano gašenje uglja kao energenta.
Elektrana na ugalj, koje su bile predviđene za zatvaranje u narednim godinama, ostaju u funkciji zbog povećane potrošnje električne energije koju generišu data centri i druge digitalne infrastrukture. Ova potrošnja dovodi do rasta ukupnih energetskih potreba, što otežava prelazak na obnovljive izvore energije, s obzirom na to da postojeći kapaciteti obnovljivih izvora još uvek nisu dovoljni da pokriju rast potrošnje izazvan digitalizacijom.
Analize pokazuju da je rast potrošnje električne energije u sektoru data centara postao jedan od ključnih razloga za odlaganje zatvaranja termoelektrana na ugalj. Energetska tranzicija, iako i dalje strateški cilj evropskih vlada, suočava se sa izazovima zbog nesrazmere između rasta potražnje i brzine razvoja obnovljivih kapaciteta.
Prema dostupnim informacijama, pojedine vlade razmatraju mogućnost produžetka rada termoelektrana na ugalj, dok istovremeno ulažu u razvoj novih tehnologija za unapređenje energetske efikasnosti data centara i povećanje udela obnovljivih izvora u ukupnom energetskom miksu.
Ovakav razvoj događaja stvara paradoks: iako evropska energetska politika podrazumeva smanjenje emisije ugljen-dioksida i zatvaranje termoelektrana na ugalj, data centri kao stub digitalne privrede doprinose produženju vek trajanja najzagađujućih izvora energije.
U budućnosti, nastavak izgradnje data centara i digitalne infrastrukture biće u direktnoj vezi sa tempom razvoja novih kapaciteta obnovljive energije i efikasnijih tehnologija. Na taj način, ostvarenje ambicioznih ciljeva energetske tranzicije zavisiće od ravnoteže između digitalnog razvoja i dekarbonizacije.
