Više od 300 ugostitelja podržalo inicijativu za zabranu duvanskih proizvoda, 129 lokala u potpunosti nepušački, dok 196 dozvoljava samo bezdimne alternative
Ugostiteljski sektor u Srbiji beleži značajan pomak ka stvaranju prostora bez duvanskog dima, što potvrđuju najnoviji podaci inicijative „Ima bez dima“. Prema zvaničnim informacijama, više od 300 ugostitelja u zemlji podržalo je inicijativu za potpunu zabranu upotrebe duvanskih proizvoda u objektima sa hranom i pićem. Trenutno u Srbiji posluje 129 potpuno nepušačkih ugostiteljskih objekata, dok dodatnih 196 dozvoljava isključivo upotrebu bezdimnih alternativa.
Ovaj trend, koji je ranije bio marginalan, sada postaje sastavni deo savremenog ugostiteljstva u urbanim sredinama, posebno među kafeterijama i barovima koji se još pri otvaranju odlučuju za koncept bez cigareta. Prema rečima vlasnika jednog zemunskog bara, Branislava Milakovića, prelazak na poslovanje bez dima omogućio je privlačenje nove klijentele i duže zadržavanje gostiju, uz zabeležen rast broja stalnih posetilaca i zadovoljnije osoblje.
Daliborka Josifljević, osnivač inicijative „Ima bez dima“, ističe da povećanje broja nepušačkih lokala potvrđuje da čistiji ambijent predstavlja prednost, a ne prepreku za poslovanje. „Gosti žele izbor, žele prijatniji ambijent i mesta na kojima mogu da uživaju bez dima klasičnih cigareta. Zato verujemo da kompromisna i održiva rešenja imaju budućnost“, navela je Josifljević.
Mapa prostora bez dima u Srbiji sada okuplja više od 320 ugostiteljskih objekata, a zajednica nastavlja da raste iz godine u godinu, što ukazuje na promenu potrošačkih navika i rastuću svest o važnosti zdravijeg okruženja. Inicijativa i ove godine poziva kafiće, restorane i barove širom Srbije da se priključe i pokažu da dobar ugostiteljski doživljaj ne zavisi od dima, već od kvaliteta usluge, energije i iskustva koje lokal pruža.
Ovakav pomak u poslovanju ugostiteljskog sektora ima i ekonomske implikacije, jer otvara mogućnosti za targetiranje nove grupe potrošača i jačanje konkurentske pozicije na tržištu, dok istovremeno doprinosi unapređenju uslova rada zaposlenih.
