Globalna nesigurnost i ratovi uzrokuju rast prinosa na obveznice, dok inflacija i kamatne stope dodatno opterećuju javne finansije
Tržište obveznica suočava se sa značajnim pritiscima, dok prinosi na desetogodišnje američke državne obveznice dostižu skoro pet odsto. Ovaj nivo zaduživanja prati rast javnog duga Sjedinjenih Američkih Država, koji je nedavno premašio 40 biliona dolara, što iznosi gotovo 130 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ključnu ulogu u ovim kretanjima ima globalna nesigurnost, pre svega zbog ratova u Iranu i Ukrajini, koji utiču i na energetske tokove i na finansijska tržišta.
Prinosi na obveznice i zaduživanje vodećih ekonomija
Na početku godine prinos na desetogodišnje američke obveznice iznosio je oko 4,1 odsto. Sada se približava granici od pet odsto, što znači da investitori zahtevaju višu kamatnu stopu da bi kupili američki dug. Nemačka takođe beleži rast prinosa na desetogodišnji „Bund“, koji je sa 2,8 odsto porastao na oko 3,5 odsto. Japan, poznat po decenijama niskih kamatnih stopa, sada ima prinos od oko tri odsto na desetogodišnje obveznice, dok je početkom godine iznosio oko 1,6 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da se kriza na tržištu obveznica širi i na druge razvijene ekonomije.
Uticaj inflacije i monetarne politike
Problem nije samo rast prinosa, već i veliki iznosi javnog duga. Japan trenutno ima javni dug od oko 250 odsto BDP-a, dok Nemačka drži umerenijih oko dva biliona dolara, odnosno 65 odsto BDP-a. Inflacija, podstaknuta rastom cene nafte iznad 100 dolara po barelu, dodatno komplikuje situaciju. Evropska centralna banka (ECB) povećala je referentnu kamatnu stopu, a očekuje se još jedno povećanje do kraja godine, kako bi se obuzdala inflacija.
Izjave analitičara i posledice za privredu
Prema rečima Nikole Stakića iz Eklektika kapitala, prinosi na najvažnije desetogodišnje obveznice nalaze se na višedecenijskim maksimumima. „Ako prinosi ostanu na visokim nivoima to može uticati na mogućnost ekonomskog oporavka. Visoka inflacija uz usporenu ekonomsku aktivnost može dovesti do stagflatornog okruženja. Najvažnija komponenta prinosa je očekivana inflacija“, ističe Stakić. On dodaje da veliki neto dužnici, kao što su SAD, sada moraju da refinansiraju dugove po višim kamatnim stopama. Ovo povećava budžetsko opterećenje, što se dešava i u Evropi, Velikoj Britaniji i Francuskoj. „Dok ne dođe do primirivanja geopolitičkih sukoba, neće pasti ni prinosi“, napominje Stakić.
Efekti na domaće tržište i građane
Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritiz, ukazuje da je kriza na Bliskom istoku i rast cena nafte glavni okidač za trenutna dešavanja na tržištu obveznica. „Od marta imamo pritisak na kamatne stope i inflaciju. Visoke kamate su nepovoljne za građane i privredu — krediti poskupljuju, pa pada ekonomska aktivnost“, naglašava Gujaničić. Dodaje da su prinosi na obveznice Republike Srbije u dinarima sa dospećem 2031. godine na nivou od 5,28 odsto. To znači da će i država Srbija, sa javnim dugom od oko 40 milijardi evra, u slučaju rasta prinosa za jedan procentni poen imati dodatne kamate u budžetu od 300 do 400 miliona evra godišnje.
Zaključak: Tržište obveznica pod pritiskom
Prinosi na obveznice rastu širom sveta, dok inflacija i geopolitičke tenzije dodatno opterećuju globalnu ekonomiju. Centralne banke nastavljaju sa pooštravanjem monetarne politike, a domaći investitori i građani već osećaju posledice kroz skuplje kredite i veće troškove zaduživanja. Očekivanja su da će ovakvo stanje potrajati sve dok inflacija ne bude pod kontrolom i dok se ne stabilizuju geopolitičke prilike.