Poljoprivreda i usluge glavni nosioci rasta, inflacija blago ubrzana zbog energenata i ukidanja kontrole cena
Prema najnovijim podacima iz Kvartalnog monitora, bruto domaći proizvod (BDP) Srbije porastao je za 3,2 odsto u prvom kvartalu 2026. godine u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj rezultat svrstava Srbiju među najbrže rastuće ekonomije u Evropi u posmatranom periodu, navodi se u izveštaju koji će biti predstavljen na Ekonomskom fakultetu.
Rast je ostvaren u uslovima blagog ubrzanja inflacije od marta, što je posledica rasta cena energenata i ukidanja administrativne kontrole cena. Istovremeno, fiskalna politika za sada ne ugrožava makroekonomsku stabilnost, ali i dalje postoje izazovi u vezi sa sivom ekonomijom, lošom selekcijom investicionih prioriteta i neefikasnim trošenjem javnih sredstava.
Strukturalno posmatrano, najveći doprinos rastu BDP-a u prvom kvartalu dali su sektori poljoprivrede i usluga, dok je industrijska proizvodnja stagnirala, a građevinarstvo zabeležilo pad. Sa strane tražnje, rast su podstakli privatna i državna potrošnja, kao i izvoz, dok su investicije ostale na istom nivou kao prethodne godine.
Od marta, inflacija u Srbiji beleži blago ubrzanje, što je direktno povezano sa rastom svetskih cena energenata i ukidanjem administrativnih ograničenja na maloprodajne cene. Ipak, smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i privremena kontrola cena energenata donekle su ublažili rast inflacije. Bazna inflacija i rast cena usluga ukazuju na postojanje sistemskih pritisaka na rast cena, ali se očekuje da, ukoliko ne dođe do novih šokova na tržištima ili značajnog predizbornog trošenja, inflacija ostane u projekciji Narodne banke Srbije do pet odsto godišnje.
Kvartalni monitor ističe da je javni dug Srbije i dalje na relativno niskom nivou u odnosu na BDP, ali da su troškovi kamata visoki, što ostaje potencijalni izazov za fiskalnu stabilnost. Nije izvesno u kojoj meri bi najavljeno predizborno trošenje moglo povećati rashode i deficit.
Na tržištu rada, u prvom kvartalu je nastavljen trend blagog pogoršanja: zaposlenost opada, nezaposlenost stagnira, dok realne zarade beleže snažan rast u oba sektora, javnom i privatnom. Troškovi rada izraženi u evrima rasli su brže, što može imati uticaj na konkurentnost privrede.
Negativni efekti visokih cena energenata od aprila odrazili su se na trgovinski i tekući bilans, dok je odliv stranog kapitala u prvom kvartalu dostigao 866 miliona evra usled pada stranih direktnih investicija za oko 40 odsto, odliva trgovačkih kredita i povlačenja portfolio investicija. Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto i nastavila sa prodajom deviza kako bi sprečila deprecijaciju dinara. Realne kamatne stope na dinarske i indeksirane kredite beležile su pad u prva četiri meseca, dok se povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke za 0,25 procentnih poena ne očekuje da ima značajan uticaj na domaće kamatne stope.
Autori Kvartalnog monitora procenjuju da bi, ukoliko se nastavi oporavak industrije i građevinarstva, posebno zahvaljujući projektima poput Stelantisove proizvodnje i Ekspo-a, privredni rast Srbije u 2026. godini mogao iznositi oko tri odsto, ali i upozoravaju na brojne unutrašnje i spoljne faktore koji mogu usporiti dinamiku rasta.
