Maline, kupine i borovnice najugroženije zbog niskih temperatura, proizvođači suočeni sa značajnim gubicima
Institut za opštu i fizičku hemiju saopštio je da je prizemno voće u Srbiji, kao što su maline, kupine i borovnice, izuzetno osetljivo na prizemni mraz tokom ovog perioda, što je dovelo do pada prinosa i do 30 odsto. Direktor Instituta Stevan Blagojević istakao je da su ove kulture posebno ugrožene jer se nalaze blizu zemljišta, gde su temperature najniže, što direktno utiče na oštećenje proteina neophodnih za rast i razvoj biljaka.
Blagojević je naglasio da maline, kupine i borovnice trpe najviše štete u uslovima niskih temperatura, dok je kod višanja i kajsija, koje još nisu procvetale, rizik od ozbiljnijih oštećenja nešto manji, ali i dalje prisutan. Prizemni mraz negativno utiče na cvetove i pupoljke, što smanjuje potencijal za formiranje plodova u narednom periodu.
Prema oceni stručnjaka, ovogodišnji klimatski uslovi predstavljaju ozbiljan izazov za proizvođače prizemnog voća u Srbiji. S obzirom na to da je voćarstvo važan segment poljoprivrede, pad prinosa može imati uticaj i na ukupni izvoz i prihode sektora, posebno jer se malina i druge bobičaste vrste tradicionalno izvoze na tržišta Evropske unije.
“Kod biljaka koje cvetaju, poput višanja i kajsija, koje još nisu procvetale dosta je manji rizik od oštećenja, ali daleko od toga da ne postoji rizik”, upozorio je Blagojević. On je naveo da su najnoviji podaci iz terena pokazali da intenzitet štete varira u zavisnosti od regije i jačine mraza, ali da ukupni gubici u nekim voćnjacima dostižu i 30 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Stručnjaci preporučuju proizvođačima da prate vremenske prognoze i preduzmu sve moguće mere zaštite, iako je kod prisustva jačih mrazeva zaštita često ograničena. Očekuje se da će naredni period biti presudan za procenu konačnog stanja useva i mogućih ekonomskih posledica na sektor prizemnog voća.
