Srpski radnici stvaraju 29,5 dolara po satu, dok lideri EU beleže i do 164,7 dolara produktivnosti
Produktivnost rada u EU porasla je za 0,9% po zaposlenom u drugom kvartalu 2026. godine, saopštio je Eurostat. Produktivnost rada u EU po odrađenim satima povećala se za 0,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Prema istim podacima, Srbija je ostvarila produktivnost od 29,5 dolara po satu, što je tačno 43% proseka Evropske unije.
Rast produktivnosti rada u EU i poređenje sa regionom
Najveći rast produktivnosti rada po zaposlenom u EU zabeležila je Slovenija sa 4,5%. Slede Danska sa 3,6% i Litvanija sa 3,5%. S druge strane, pad produktivnosti registrovan je u Irskoj (-1%), Rumuniji (-0,8%) i Italiji (-0,4%). Prema podacima Međunarodne organizacije rada, Irska je lider na globalnom nivou sa 164,7 dolara po satu rada, dok je Luksemburg na drugom mestu sa 159,5 dolara. U Zapadnoj Evropi prosek iznosi 83 dolara po satu. U regionu, višu produktivnost po satu od Srbije imaju Severna Makedonija (34 dolara), Bugarska (37,2 dolara), Rumunija (50,7 dolara) i Hrvatska (58,7 dolara). Iza Srbije su samo Bosna i Hercegovina i Albanija.
Strukturni razlozi zaostajanja Srbije u produktivnosti rada
Niža produktivnost Srbije proizilazi iz više strukturnih problema. Pre svega, slabija su ulaganja u tehnologiju, istraživanja i razvoj. Pored toga, postoji neusklađenost znanja i veština zaposlenih sa potrebama privrede. Međunarodni monetarni fond navodi i izazove u upravljanju, izražen uticaj države na poslovno okruženje i otežan pristup finansiranju. Svetska banka ističe da domaće firme, posebno manje kompanije, angažuju više radnika za isti nivo proizvodnje u poređenju sa konkurentima iz EU. Kao rezultat toga, jaz između Srbije i razvijenijih ekonomija EU ostaje značajan.
Perspektive rasta i značaj povećanja produktivnosti
Problem Srbije nije samo nizak nivo produktivnosti već i brzina smanjenja razlike u odnosu na EU. Rast zasnovan na povećanju zaposlenosti i kapitalnim investicijama postepeno se iscrpljuje. Zbog toga će budući privredni rast Srbije u sve većoj meri zavisiti od rasta produktivnosti rada. Ulaganja u inovacije, modernizaciju i obrazovanje radne snage, kao i efikasnije upravljanje, postaju ključni faktori za smanjenje zaostatka za EU. Pored toga, prilagođavanje poslovnog okruženja i jačanje konkurentnosti mogu doprineti bržem približavanju evropskim standardima produktivnosti.
