Poljoprivrednici u Srbiji suočeni sa niskom otkupnom cenom pšenice i povećanim troškovima proizvodnje, predlažu hitnu finansijsku podršku
Žetva pšenice u Srbiji je zvanično počela, a prvi izveštaji sa polja ukazuju na iznadprosečan prinos i visok kvalitet zrna, prema podacima Zadružnog saveza Vojvodine. Ipak, otkupna cena novog roda iznosi svega 19 do 20 dinara po kilogramu, dok je proizvođačka cena, uz sve troškove, izračunata na 27 dinara po kilogramu.
Prema analizi Zadružnog saveza Vojvodine, za setvu i obradu hektara pšenice ove godine bilo je neophodno uložiti 148.639 dinara, uključujući sve mašinske operacije i repromaterijal. Sa procenjenim prinosom od 5,5 tona po hektaru, minimalna ekonomska održivost za poljoprivrednika postignuta je tek uz prodajnu cenu od 27 dinara po kilogramu. Da bi zaradio na akontnoj ceni od 19 dinara, proizvođač mora da ostvari prinos od čak 8 tona po hektaru, što je iznad realnih očekivanja za većinu gazdinstava.
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestorov, ističe da za poljoprivrednike u trenutnim uslovima prodaja pšenice po ponuđenoj otkupnoj ceni nije isplativa. „Kada se saberu svi troškovi, jasno je da poljoprivrednik mora da proda kilogram hlebnog zrna za najmanje 27 dinara, kako bi pokrio ulaganja“, navodi Nestorov. Ona upozorava i na problem tromosti državnih institucija, posebno Direkcije za robne rezerve, čije intervencije u otkupu nisu dovoljne da utiču na tržišnu cenu, niti dolaze u pravom trenutku.
Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine uputio je predlog Ministarstvu poljoprivrede da poljoprivrednicima, koji su registrovali pšenicu u sistemu e-Agrar, budu hitno odobreni beskamatni kratkoročni krediti na najmanje tri meseca. Cilj ove mere je prevazilaženje jaza između niske tržišne cene i realnih finansijskih potreba proizvođača, kako bi se izbegla prodaja ispod cene koštanja.
Nestorov posebno skreće pažnju na izostanak zvaničnih podataka o zalihama neprodate pšenice iz prethodnog roda, što onemogućava precizno planiranje i donošenje ekonomskih politika u sektoru ratarstva. Takođe, otkupna cena pšenice poslednjih godina ne beleži rast, iako su cene repromaterijala porasle i više od dva puta. Ovakva tržišna situacija nije karakteristična samo za Srbiju, već pogađa i ostale evropske proizvođače, a posledica je promenjenih geopolitičkih odnosa i mera usmerenih na zaštitu potrošača kroz niske cene, uz nedostatak podrške za poljoprivrednike.
Pozitivno je što su pojedini otkupljivači u Vojvodini počeli da vrednuju i kvalitet pšenice, posebno jer je Italija, kao najznačajniji izvozni partner, poznata po zahtevima za visokim kvalitetom hlebnog zrna. Međutim, bez sistemske podrške i hitnih mera, poljoprivrednici upozoravaju da bi mogli biti prinuđeni da odustanu od proizvodnje ukoliko se tržišna cena ne prilagodi realnim troškovima.
