Smanjena površina pod šećernom repom donosi stabilnu proizvodnju, dok cene na tržištima ostaju pod pritiskom
Republički zavod za statistiku objavio je da proizvodnja šećera u Srbiji dostiže 220.000 tona. Ova količina potpuno zadovoljava domaće potrebe, dok će viškovi biti namenjeni izvozu, pre svega tržištima zemalja regiona. Površina zasejana šećernom repom iznosi 32.432 hektara, što je za 5,7 odsto manje nego prošle godine i čak 24,3 odsto manje od desetogodišnjeg proseka.
Uticaj smanjenja površina i prinosi po hektaru
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, usevi su u dobrom stanju. Prosečan prinos šećerne repe procenjuje se na oko 49 tona po hektaru. Takođe, niže cene na svetskom tržištu, kao i visoki troškovi proizvodnje, uticali su na smanjenje površina pod ovom kulturom. Međutim, ostvareni prinosi omogućavaju stabilnu proizvodnju šećera u zemlji.
Kretanje cena šećera na domaćem i međunarodnom tržištu
Prosečna otkupna cena u 2025. godini bila je za 0,2 odsto niža u dinarskoj vrednosti, odnosno za 0,3 odsto u evrima po toni. To je posledica velike proizvodnje u Brazilu, Indiji i Tajlandu, što čini domaći šećer manje konkurentnim na tržištu Evropske unije. Izvozne cene belog šećera prate kretanja na svetskom tržištu. Zbog očekivanog pada globalne proizvodnje, cene šećera na Londonskoj berzi beleže rast.
Izvoz viškova i tržišni balans
Kao rezultat aktuelnih bilansa ponude i tražnje, očekuje se postepeni rast cena šećera i na domaćem tržištu. Viškovi iz domaće proizvodnje biće plasirani na regionalna tržišta, čime Srbija zadržava ulogu izvoznika u jugoistočnoj Evropi. S druge strane, pad tražnje i konkurencija iz drugih velikih proizvođača ograničavaju mogućnosti plasmana na tržište Evropske unije.
Širi kontekst: značaj za agrar i industriju
Proizvodnja šećera u Srbiji ima dugu tradiciju i značaj za poljoprivredni sektor. Smanjenje zasejanih površina ukazuje na izazove s kojima se suočavaju proizvođači, pre svega zbog visokih inputa i neizvesnosti na tržištu. Ipak, stabilan prinos po hektaru i izvozni potencijal ostaju ključni faktori održivosti ovog segmenta. Na kraju, kretanja na globalnim tržištima i domaći bilans šećera direktno utiču na cenu i konkurentnost, što će oblikovati strategije proizvođača u narednim godinama.
