Najviša vrednost zabeležena u Beogradu sa 14.274 evra, Vojvodina najstabilnije tržište, pašnjaci beleže rast cena do 48,8 odsto
Prema prvom zvaničnom izveštaju Republičkog geodetskog zavoda o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2025. godinu, prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta iznosila je 9.583 evra po hektaru. Istovremeno, prosečna cena prometovanih trajnih pašnjaka zabeležena je na nivou od 9.235 evra po hektaru. Izveštaj, zasnovan na EU metodologiji, obuhvata podatke za period od 2023. do 2025. godine i predstavlja važan korak u unapređenju transparentnosti tržišta zemljišta.
Najviša prosečna cena obradivog zemljišta registrovana je u regionu grada Beograda, gde je hektar dostigao vrednost od 14.274 evra. Slede regioni Vojvodine sa prosečnih 12.023 evra po hektaru, Šumadija i zapadna Srbija sa 7.172 evra, dok je u južnoj i istočnoj Srbiji cena iznosila 4.419 evra po hektaru. Vojvodina je istaknuta kao najstabilnije i najkonzistentnije tržište poljoprivrednog zemljišta u zemlji, sa kontinuiranim rastom vrednosti i jasnom povezanošću cene sa poljoprivrednom produktivnošću.
Tržište trajnih pašnjaka pokazalo je dinamičnija kretanja, pri čemu je u južnoj i istočnoj Srbiji zabeležen rast cena od 48,8 odsto u odnosu na 2024. godinu. Ovaj skok ukazuje na rastuće interesovanje i promene u strukturi potražnje za ovom vrstom zemljišta na jugu i istoku zemlje. Sa druge strane, cene obradivog zemljišta su tokom 2025. godine ostale izrazito stabilne na nacionalnom nivou, sa minimalnim promenama – od pada od 1,3 odsto do rasta od 1,2 odsto zavisno od regiona, što prema izveštaju potvrđuje dugoročnu sigurnost i otpornost ovog vida ulaganja.
Podaci pokazuju da je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje oko 37 odsto niža od proseka Evropske unije, ali se domaće tržište postepeno približava nivou zemalja centralne i istočne Evrope. Ova razlika ističe konkurentnost srpskog zemljišta, ali i potencijal za dalji rast i razvoj tržišta.
Prvi put, poljoprivrednici, investitori i donosioci odluka dobijaju međunarodno uporediv uvid u kretanja vrednosti poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Ovakvi podaci, ističu u Republičkom geodetskom zavodu, predstavljaju osnovu za kvalitetnije planiranje razvoja sektora, efikasnije upravljanje resursima i jačanje investicionog potencijala srpske poljoprivrede.
