Najviša zabeležena cena iznosila 14.274 evra u regionu Beograda, prvi zvanični izveštaj donosi detaljan pregled tržišta
Prvi zvanični izveštaj o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji pokazuje da je prosečna cena hektara u 2025. godini iznosila 9.583 evra, dok je najviša zabeležena vrednost bila u regionu Beograda, gde je hektar dostigao 14.274 evra. Ovi podaci ukazuju na značajne regionalne razlike i rast interesovanja za investicije u poljoprivredni sektor.
Prema zvaničnim informacijama, tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji karakterišu izražene varijacije u zavisnosti od lokacije, infrastrukture i blizine urbanih centara. Region Beograda ostaje najatraktivniji za investitore, što se ogleda i u najvišim cenama po hektaru. Istovremeno, prosečna cena od 9.583 evra po hektaru postavlja novi reper za tržište, a ovaj nivo cene reflektuje povećanu tražnju i ograničenu ponudu kvalitetnog zemljišta.
Izveštaj naglašava da su na kretanje cena uticali faktori poput intenziviranja poljoprivredne proizvodnje, ulaganja u modernizaciju, kao i povećan interes domaćih i stranih ulagača. Poseban doprinos rastu cena dali su regioni sa razvijenom infrastrukturom i blizinom velikih potrošačkih centara, što je posebno izraženo u okolini Beograda.
Analiza tržišta pokazuje da postoji stalna potreba za dodatnim ulaganjima u navodnjavanje, transportnu mrežu i digitalizaciju poljoprivrede, što dodatno podstiče vrednost zemljišta u pojedinim područjima. Tržišni trendovi ukazuju da će cene u prestoničkom regionu i dalje biti iznad proseka, dok u ostalim delovima Srbije postoji potencijal za rast, u zavisnosti od investicionih aktivnosti i podrške agrarnim politikama.
Prvi zvanični izveštaj o cenama poljoprivrednog zemljišta predstavlja važnu osnovu za sve učesnike na tržištu – od individualnih poljoprivrednika do velikih kompanija i investitora. Prikupljeni podaci omogućavaju realnu procenu vrednosti zemljišta, olakšavaju planiranje investicija i doprinose transparentnosti tržišta.
Regulatorni okvir i dalje ostaje ključan za stabilnost tržišta, a najnoviji podaci služe kao smernica za buduće odluke u oblasti agrarne politike i razvoja ruralnih sredina.
