Rast prosečne cene struje u drugoj polovini 2025. godine posledica je povećanja poreza i dažbina, dok Mađarska ostaje najpovoljnija za domaćinstva
Prosečna cena električne energije za domaćinstva u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine porasla je na 28,96 evra za 100 kilovat-sati, pokazuju zvanični podaci Evrostata. U poređenju sa prvim polugodištem 2025, kada je prosečna cena iznosila 28,79 evra za isti obim potrošnje, zabeležen je blagi rast.
Prema podacima evropskog statističkog zavoda, glavni razlog rasta cene električne energije za domaćinstva leži u povećanju poreza i dažbina, koji su u drugoj polovini godine zabeležili rast i nominalno i kao udeo u ukupnom računu za električnu energiju. Ova promena direktno utiče na krajnje potrošače u većini zemalja članica EU.
Najvišu prosečnu cenu električne energije za domaćinstva u drugoj polovini 2025. godine imala je Irska, gde je 100 kilovat-sati koštalo 40,42 evra. S druge strane, Mađarska je zadržala poziciju zemlje sa najnižom prosečnom cenom struje za domaćinstva među članicama Unije.
Poredeći podatke sa prethodnim periodom, uočen je kontinuirani trend rasta cena koji traje poslednjih nekoliko godina, pri čemu poreska opterećenja i fiskalne politike pojedinih država dodatno utiču na konačne iznose na računima korisnika. Ova dinamika posebno je izražena u zapadnoevropskim zemljama, dok deo istočnih članica EU, uključujući Mađarsku, i dalje uspeva da zadrži niže cene za domaćinstva.
Prema Evrostatu, struktura cene električne energije u EU postaje sve kompleksnija, sa sve većim udelom fiskalnih nameta i poreza, što otežava direktno poređenje između članica. Ove promene odražavaju i različite nacionalne politike subvencionisanja i oporezivanja energenata.
Podaci o rastu cena električne energije u Evropskoj uniji ukazuju na potrebu za daljim analizama uticaja fiskalnih mera na kupovnu moć domaćinstava i energetsku održivost, dok se očekuje da će fiskalni i regulatorni pritisci nastaviti da oblikuju tržište električne energije u narednim godinama.
