Evropska unija beleži pad prosečne radne nedelje za 1 sat u poslednjih 10 godina, dok je u Srbiji radno vreme duže nego u većini evropskih zemalja
Prosečna radna nedelja zaposlenih u Evropskoj uniji, uključujući zaposlene sa punim i nepunim radnim vremenom, iznosila je 35,9 sati tokom 2025. godine, pokazuju najnoviji podaci Evrostata. U istom periodu, prosečna radna nedelja u Srbiji bila je značajno duža i iznosila je 40,6 sati, što je iznad evropskog proseka i među najvišim vrednostima u regionu.
Podaci Evrostata ukazuju na nastavak trenda smanjenja radnog vremena u Evropskoj uniji, s obzirom da je 2015. godine prosek iznosio 36,9 sati nedeljno. U poslednjih deset godina, radna nedelja u EU skraćena je za jedan sat, što se pripisuje razvoju fleksibilnih oblika rada, digitalizaciji i promenama u organizaciji rada na nivou država članica.
U poređenju sa zemljama regiona i šire Evrope, radno vreme u Srbiji spada među najduža. Duže od zaposlenih u Srbiji radili su prošle godine samo radnici u Bosni i Hercegovini, gde je prosečna nedeljna satnica dostigla 40,9 sati, kao i u Turskoj, sa 42,4 sata nedeljno. Ovi podaci ukazuju da Srbija, zajedno sa pojedinim zemljama regiona, zadržava tradicionalno duže radno vreme u odnosu na većinu članica EU.
U analizi Evrostata navodi se da je pad prosečne radne nedelje u EU rezultat kombinacije faktora, uključujući veću zastupljenost rada sa skraćenim radnim vremenom i politike usmerene na postizanje balansa između privatnog i profesionalnog života. Istovremeno, ekonomske okolnosti i zakonodavni okvir u Srbiji i dalje favorizuju duže radno vreme, što se odražava i na poziciju Srbije prema evropskom proseku.
Evrostat posebno ističe da se u EU beleži rast broja zaposlenih sa fleksibilnim rasporedom rada i mogućnošću rada od kuće, dok su u Srbiji ovi modeli još uvek manje zastupljeni. Prosečna radna nedelja od 40,6 sati pozicionira Srbiju iznad proseka i ukazuje na potrebu za dodatnim analizama uticaja na produktivnost i kvalitet života zaposlenih.
U izveštaju nije dat komentar predstavnika institucija ili analitičara, ali se navodi da su trendovi skraćivanja radnog vremena povezani sa rastom produktivnosti i promenama u strukturi tržišta rada na nivou EU. Očekuje se da će dalji razvoj digitalne ekonomije i fleksibilnih radnih modela uticati na nastavak ovog trenda u narednim godinama.
