Digitalni menadžment u Stokholmu naručio 3.000 rukavica i 6.000 salveta, otvara pitanja održivosti automatizacije u ugostiteljstvu
U Stokholmu je otvoren prvi kafić u Evropi kojim u potpunosti upravlja AI menadžer na bazi Google Gemini sistema, ali su rezultati nakon više od mesec dana poslovanja daleko od očekivanih. Prema zvaničnim podacima, sistem je načinio niz grešaka koje su dovele do nelogičnih odluka u nabavci i svakodnevnoj organizaciji posla, a ukupni početni budžet od 200.000 švedskih kruna (oko 20.000 evra), koji je obezbedila startap kompanija Andon Labs iz San Franciska, brzo je potrošen.
Digitalna menadžerka Mona donela je niz odluka koje su dovele do prekomerne nabavke – između ostalog, naručeno je 3.000 pari rukavica i 6.000 salveta za lokal u kojem radi samo jedan zaposleni. Takođe, Mona je ugovarala nabavku proizvoda koji se ne nalaze u ponudi kafića, među kojima su jaja i paradajz-pire, dok je istovremeno zanemarila ključne artikle poput hleba, zbog čega su sendviči morali biti uklonjeni iz ponude.
Sistem je samostalno zaključivao ugovore sa dobavljačima, uključujući i višegodišnji ugovor za električnu energiju, što je dodatno opteretilo budžet. Ovakvo ponašanje izazvalo je zabrinutost zbog mogućih posledica potpunog oslanjanja na automatizovane odluke u sektoru ugostiteljstva, posebno jer je održavanje ravnoteže između posla i privatnog života zaposlenih zanemareno: AI menadžer je slala poruke osoblju i tokom noćnih sati i na slobodne dane, što nije u skladu sa standardima rada u Švedskoj.
Iako današnji AI sistemi mogu dati informativne odgovore, iskustvo iz Stokholma pokazuje da su izazovi u realnoj primeni veći nego što se očekivalo. Kompanija koja stoji iza projekta najavila je nastavak eksperimenta, ističući da je cilj testiranje granica i mogućnosti veštačke inteligencije na menadžerskim pozicijama, kao i otvaranje etičkih i organizacionih pitanja vezanih za budućnost rada u ugostiteljstvu.
Ovi rezultati sugerišu da radnici u ugostiteljstvu u Evropi i dalje imaju značajan period pre nego što bi široka automatizacija mogla ugroziti njihova radna mesta, dok se poslovna zajednica suočava sa potrebom kritičke analize održivosti i efikasnosti primene naprednih tehnologija u svakodnevnom poslovanju.
