Zaposleni u Srbiji rade najduže u regionu osim Turske i BiH, sindikati i poslodavci saglasni o značaju produktivnosti i mogućem skraćenju radnog vremena
Prema najnovijim podacima Evrostata, prosečna radna nedelja zaposlenih u Evropskoj uniji tokom 2025. godine iznosila je 35,9 sati, što je za jedan sat manje u odnosu na pre deset godina. U Srbiji, radna nedelja traje u proseku 40,6 sati, što je među najvišim vrednostima u širem evropskom okruženju – duže rade samo zaposleni u Bosni i Hercegovini (40,9 sati) i Turskoj (42,4 sata).
Trend skraćivanja radnog vremena evidentan je širom razvijenih zemalja Zapada, gde se sve češće uvodi i četvorodnevna radna nedelja. U Sloveniji je od 1. januara 2025. godine omogućeno radnicima starijim od 58 godina ili sa više od 35 godina staža da biraju između šestočasovnog radnog dana, slobodnog petka ili produženog vikenda.
Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Unije poslodavaca Srbije (UPS) saglasni su da je pitanje skraćivanja radnog vremena u Srbiji pre svega pitanje trenutka, a ne potrebe. Aleksandar Radojević iz SSSS ističe da su benefiti kraćeg radnog vremena višestruki, kako za zaposlene tako i za poslodavce: povećava se produktivnost, smanjuje zagađenje, a zaposleni su zadovoljniji i odmorniji. „Iskustva kompanija sa četvorodnevnom radnom nedeljom pokazuju da su ljudi posle tri slobodna dana produktivniji i zadovoljniji“, naglašava Radojević.
Sa druge strane, Andreja Brkić iz UPS-a napominje da cilj skraćivanja radnog vremena nije da zaposleni rade više u kraćem roku, već da stvaraju veću vrednost u boljim uslovima. Brkić smatra da do povećanja produktivnosti dolazi kroz ulaganja u tehnologiju, digitalizaciju, unapređenje organizacije rada i razvoj veština zaposlenih, ali i kroz bolju motivaciju i menadžment.
Oba predstavnika saglasna su da ni poslodavcima ne odgovara predugo radno vreme, jer preumorni radnici postaju manje motivisani i manje produktivni. Brkić podseća da se tržište rada promenilo – pre dve decenije glavni izazov bio je pronaći posao, dok je danas ključan izazov pronaći kvalitetnog radnika. „Cilj je veća produktivnost, a ne više sati na poslu“, zaključuje Brkić.
Evropski trendovi, kao i primena skraćenog radnog vremena u susednim zemljama, ukazuju da bi i u Srbiji u narednim godinama moglo doći do promena u ovom segmentu, posebno kako raste značaj ravnoteže između poslovnog i privatnog života i kvaliteta rada.
