Američki ekonomista predviđa moguće ekonomske posledice po uzoru na 1970-te u slučaju blokade Ormuskog moreuza
Američki ekonomista i investitor Nurijel Rubini izjavio je na marginama Ambrozeti foruma u italijanskom Černobiju da bi eventualna eskalacija vojnog sukoba Sjedinjenih Američkih Država i Irana mogla dovesti do ekonomske krize slične stagflaciji iz 1970-ih godina. Rubini je ocenio da predsednik SAD Donald Tramp verovatno neće tražiti kompromisno rešenje sukoba, navodeći da bi povlačenje iz vojne intervencije moglo ugroziti njegovu političku poziciju pred međuizbore za Kongres u novembru.
Prema Rubinijevim rečima, dva su moguća scenarija: u idealnim uslovima, eskalacija bi dovela do kratkotrajnog rata i potencijalnog kolapsa režima u Iranu, što bi dugoročno stabilizovalo geopolitičku situaciju i tržišta. Međutim, upozorava da bi neuspeh vojne intervencije, uključujući nastavak blokade Ormuskog moreuza ili dodatne napade na energetske objekte u Persijskom zalivu, mogao izazvati globalnu stagflaciju nalik onoj iz 1970-ih, sa oštrim posledicama po inflaciju i ekonomski rast.
Rubini je istakao da su finansijska tržišta poslednjih dana pokazivala optimizam u pogledu mogućnosti brzog rešenja sukoba, ali da tržišni akteri, prema njegovoj proceni, precenjuju šanse za deeskalaciju i podcenjuju rizik od dugotrajnog rata i poremećaja u snabdevanju energentima. Takođe je naveo da je šteta za ekonomiju već načinjena, a da bi Tramp u slučaju prekida vatre pod iranskim uslovima bio percipiran kao gubitnik, što bi dodatno oslabilo njegov kredibilitet pred biračima.
Tramp je produžio pauzu u napadima na iranske energetske objekte za dodatnih 10 dana s ciljem omogućavanja mirovnih pregovora, navodeći da su „razgovori u toku i napreduju veoma dobro“. Uprkos tome, Sjedinjene Države nastavljaju sa slanjem dodatnih vojnih snaga na Bliski istok, čime ostaje otvorena mogućnost eskalacije.
Rubinijeva analiza podvlači da bi nastavak blokade ključnih energetskih pravaca, poput Ormuskog moreuza, mogao imati direktan uticaj na globalne cene nafte i energetsku sigurnost, sa posledicama po inflaciju i ekonomski rast širom sveta. On zaključuje da aktuelna tržišna procena ne uzima u obzir sve potencijalne rizike dugotrajnog sukoba, te da je potrebna veća pažnja investitora i donosilaca odluka.
