Proizvodnja lignita u Kolubari dostiže 28 miliona tona godišnje, ali inženjerske plate ne prate nivo odgovornosti i rizika
Rudarski inženjeri spadaju među najtraženije stručnjake na domaćem tržištu rada, ali broj novih kadrova svake godine ostaje izuzetno nizak. Prema podacima Rudarsko-geološkog fakulteta, na budžet se upisuje 125 studenata na tri studijska programa, dok diplomu iz oblasti rudarstva godišnje stekne tek oko deset inženjera, izjavio je prof. dr Aleksandar Cvjetić, dekan Fakulteta. On ističe da je tražnja za ovim profilima u porastu, ali da zahtevnost posla i odgovornost za bezbednost ljudi nisu adekvatno nagrađeni.
Značajan deo inženjera gradi karijeru u EPS-ovom sistemu Kolubare, gde je godišnja proizvodnja lignita oko 28 miliona tona. Ova količina rudnog uglja ključna je za električnu energiju Srbije, jer skoro polovina ukupne proizvodnje dolazi iz termoelektrana u Obrenovcu. Inženjeri su zaduženi za planiranje i praćenje proizvodnje, izradu trasa, rad sa velikim bagerima i kontrolu transportnih sistema. Aleksandar Kostić, rudarski inženjer operative sa šest godina iskustva u Kolubari, navodi da su uslovi rada teški, a bezbednost uvek na prvom mestu. On ističe da inženjeri angažovani preko eksternih firmi zarađuju oko 800 evra, dok oni direktno zaposleni u sistemu primaju i do 150.000 dinara (oko 1.280 evra) mesečno, što ukazuje na značajan disbalans u platama unutar struke.
Specijalizacije u rudarstvu, poput miniranja, dodatno osvetljavaju kompleksnost ove profesije. Inženjeri Nikola Simić i Nemanja Pešić bave se miniranjima u industriji, određuju količinu eksploziva i sprovode procene efekata eksplozije, uz visok stepen opreza. Simić je zaposlen na Fakultetu kao istraživač-naučnik, gde su plate oko 1.000 evra, a napredovanje donosi povećanje od 100 do 150 evra po zvanju. Pešić, čija je specijalnost površinska eksploatacija i miniranja, ističe da je ljubav prema struci ključ za ostanak u profesiji.
Žarko Milošev, koji je odmah po završetku fakulteta pronašao posao u Boru, potvrđuje da je deficit inženjera izražen širom Srbije i da svaka kompanija traži dodatne stručnjake. Praktična znanja se, prema njegovim rečima, najviše stiču na terenu, dok fakultet pruža dobru teorijsku osnovu i bazu kroz stručnu praksu.
Bez obzira na sve izazove, rudarski inženjeri ostaju ključni za održavanje energetskog sistema Srbije. Nastavak deficita i disbalans u zaradama mogu dodatno pogoršati kadrovsku situaciju, ukoliko sistem ne ponudi stimulativnije uslove i bolje nagrađivanje za odgovorne poslove u ovom sektoru.
