Troškovi električne energije premašuju kupovnu moć građana zbog sistemskih problema i nestabilnosti tržišta
Rumunija je tokom ove godine postala zemlja sa najvišim računima za električnu energiju u Evropi, ukoliko se uzme u obzir kupovna moć njenih građana, pokazuje analiza predsednika Asociația Energia Inteligentă, Dumitrua Chisălițaa, objavljena u utorak. Iako Rumunija raspolaže znatnim kapacitetima za proizvodnju jeftine hidroenergije, stabilnom nuklearnom energijom, kao i domaćim gasom i rastućim obnovljivim izvorima, domaćinstva su suočena sa izuzetno visokim mesečnim troškovima za struju.
Prema analizi, problem visokih računa ne proizlazi prvenstveno iz cene proizvodnje električne energije, već iz kompleksnosti celokupnog energetskog sistema koji generiše dodatne troškove. U strukturi cena značajan deo čine naknade, porezi i distributivni troškovi, dok tržišna nestabilnost omogućava dodatne profite posrednicima. Ovakva situacija dovodi do toga da rast kapaciteta obnovljivih izvora i domaće proizvodnje ne rezultira smanjenjem računa za krajnje korisnike.
Poređenjem sa evropskim standardom, rumunska domaćinstva izdvajaju veći procenat svojih primanja za struju nego građani drugih država članica Evropske unije, iako ima povoljnije resurse. Energetski stručnjaci ističu da je neophodna reforma tržišta i transparencija u formiranju cena, kako bi koristi od jeftinije proizvodnje bile prenete na potrošače.
Predsednik Asociația Energia Inteligentă, Dumitru Chisăliță, navodi da „problem više nije samo u ceni proizvodnje, već u načinu na koji je čitav sistem energetike postavljen“. On upozorava da se održava model u kome nestabilnost generiše profit za operatore i distributere, dok krajnji korisnici snose teret visokih računa.
Analiza je zaključila da su neophodne strukturne promene u energetskom sektoru Rumunije, uključujući veću transparentnost i efikasnost, kako bi se smanjila razlika između potencijala zemlje i stvarnih troškova za građane. Ovakav disbalans direktno utiče na kupovnu moć rumunskih domaćinstava i socijalnu stabilnost, dok reforme ostaju ključan preduslov za održivu energetsku budućnost.
