Hrvatskoj nedostaje 50.000-70.000 sezonaca, Crnoj Gori oko 25.000; najtraženiji su radnici u turizmu i ugostiteljstvu
Tokom letnje turističke sezone Hrvatska i Crna Gora beleže značajan deficit radne snage, prema nezvaničnim procenama tražeći ukupno između 75.000 i 95.000 sezonskih radnika. Hrvatska je u 2024. godini imala potrebu za 50.000 do 70.000 radnika, dok je Crnoj Gori nedostajalo oko 25.000 zaposlenih na Jadranskom primorju, najviše u sektorima turizma i ugostiteljstva. Najtraženiji profili uključuju kuvare, konobare, bariste, pomoćne radnike, recepcionere i sobarice.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, prošle godine je radnicima iz Srbije izdato više od 25.000 radnih dozvola. Najveći broj sezonaca dolazi iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, a sezona traje od sredine maja do druge polovine septembra.
Proces zapošljavanja realizuje se posredstvom agencija poput Friendly HR, ali i direktnim prijavljivanjem kod poslodavaca. Da bi konkurisali za rad na Jadranu, radnici iz Srbije moraju imati važeći pasoš i potvrdu o nekažnjavanju. Agencije za zapošljavanje naplaćuju usluge isključivo od poslodavaca, dok su kandidati oslobođeni tih troškova. Potraga za kadrovima počinje već u januaru, dok se finalni razgovori sa poslodavcem organizuju online ili uživo.
Poslodavci najčešće zahtevaju prethodno radno iskustvo i odgovarajuću srednju stručnu spremu za određene pozicije, poput kuvara i konobara, dok je znanje stranih jezika dodatna prednost zbog sve većeg broja stranih turista. Radnu i boravišnu dozvolu za sezonskog radnika pribavlja poslodavac, a prava i obaveze definišu se ugovorom o radu. Dozvola za boravak i rad traje koliko i sezonski angažman, uz mogućnost produženja na zahtev poslodavca.
Pre potpisivanja ugovora, radnicima se savetuje da detaljno provere uslove rada, uključujući smeštaj, hranu, radno vreme i način obračuna zarade. U gotovo 90 odsto slučajeva poslodavac obezbeđuje smeštaj i obroke. Radna nedelja najčešće traje šest dana, a prekovremeni rad treba biti unapred precizno ugovoren i isplaćivan zajedno sa redovnom zaradom, na mesečnom nivou.
Postoje razlike između zapošljavanja u velikim hotelskim lancima i kod manjih privrednika. U velikim hotelima su ugovoreni uslovi uglavnom poštovani, dok kod manjih poslodavaca može biti ponuđena veća zarada, ali često uz duže radne sate i sedmodnevni rad, što nije u skladu sa zakonom. Zbog toga se kandidatima preporučuje oprez i pažljivo proučavanje svih ugovornih odredbi pre prihvatanja posla.