Broj postupaka nesolventnosti u regionu porastao na 46.161, Srbija među zemljama sa najvišim rastom zbog fiskalnog zatezanja i slabije potražnje
Prema najnovijoj studiji analitičke kuće Coface o nesolventnosti u Centralnoj i Istočnoj Evropi, Srbija je tokom 2025. godine zabeležila rast postupaka nesolventnosti preduzeća od 9,6 odsto, što je jedan od većih porasta među zemljama regiona. Ukupan broj postupaka nesolventnosti u regionu porastao je sa 46.043 u 2024. na 46.161 u 2025. godini, odnosno za 0,26 odsto.
Iako je tokom protekle godine došlo do smanjenja inflacije, pada kamatnih stopa i poboljšanja na energetskim tržištima, ove pozitivne promene nisu donele ravnomeran oporavak na nivou celog regiona. U Srbiji, kao i u Poljskoj (+17,8%), Sloveniji (+12,9%), Češkoj (+8,7%) i Rumuniji (+3,8%), rast insolventnosti preduzeća bio je posebno izražen. U ovim zemljama, rast je podstaknut kombinacijom fiskalnog zatezanja, političke nesigurnosti, slabe spoljne potražnje i pogoršanja platnog ponašanja firmi.
Nasuprot tome, pojedine države Centralne i Istočne Evrope, poput Hrvatske (-18,6%), Slovačke (-14,5%), Litvanije (-13%), Letonije (-7,4%), Mađarske (-6,6%) i Bugarske (-6,2%), zabeležile su značajno smanjenje broja postupaka nesolventnosti. Ove brojke ukazuju na delimičnu normalizaciju tržišta nakon prethodnih šokova izazvanih energetskom krizom i ukidanjem izuzetnih mera iz perioda pandemije. Estonija je ostala stabilna, uz blagi rast od 1,1 odsto.
Sektorska analiza pokazuje da su najviše pogođeni proizvodnja, građevinarstvo i transport, zbog njihove osetljivosti na promene u finansiranju i fluktuacije u spoljnoj potražnji. Niže kamatne stope i opadajuća inflacija doneli su određeno olakšanje, ali su slabija mogućnost određivanja cena i zaostali efekti prethodnih troškovnih šokova nastavili da opterećuju likvidnost, posebno kod manjih preduzeća.
Prognoze za 2026. godinu ukazuju na povećane rizike od insolventnosti usled novih energetskih šokova, koji uzrokuju rast troškova preduzećima i domaćinstvima. Kao region koji je neto uvoznik energenata, Centralna i Istočna Evropa ostaje izložena volatilnosti tržišta nafte i gasa. Mere poput ograničenja cena goriva ili smanjenja poreza mogu kratkoročno olakšati pritisak, ali povećavaju fiskalne rizike i mogu uticati na sigurnost snabdevanja.
Dodatno, rast insolventnosti u Nemačkoj, ključnom trgovinskom partneru regiona, povećava opasnost od negativnih efekata kroz lanac snabdevanja i trgovinske veze. Ove tendencije ukazuju na potrebu opreznog praćenja solventnosti domaćih preduzeća i pravovremenog reagovanja na makroekonomske izazove.
Source: https://bif.rs/2026/04/pada-solventnost-domacih-preduzeca/