Deficit smanjen za 26,1 odsto na 2,3 milijarde evra, izvoz najviše raste u Vojvodini i sektoru reprodukcionih proizvoda
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar–april 2026. godine iznosila je 25,897 milijardi evra, što predstavlja rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izraženo u dolarima, razmena je za ovaj period iznosila 30,277 milijardi dolara, što je povećanje od 13,7 odsto na godišnjem nivou.
Izvoz robe dostigao je 11,785 milijardi evra, što je rast od 8,2 odsto, dok je uvoz iznosio 14,113 milijardi evra, što je povećanje od 0,5 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Deficit u robnoj razmeni iznosio je 2,328 milijardi evra, što je smanjenje od 26,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pokrivenost uvoza izvozom porasla je na 83,5 odsto, sa 77,5 odsto iz prethodne godine.
U dolarima, izvoz je iznosio 13,774 milijardi (porast od 18,5 odsto), dok je uvoz bio 16,503 milijarde dolara (rast od 10 odsto). Deficit u dolarima smanjen je za 19,1 odsto, na 2,728 milijardi dolara.
Regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine sa 29,7 odsto, zatim Region Šumadije i Zapadne Srbije sa 25 odsto, Region Južne i Istočne Srbije sa 23,6 odsto i Beogradski region sa 20,6 odsto. U uvozu, Beogradski region prednjači sa 43,9 odsto, dok Vojvodina učestvuje sa 30,5 odsto.
Prema nameni proizvoda, u izvozu dominiraju proizvodi za reprodukciju sa 60,2 odsto (8,289 milijardi dolara), zatim roba za široku potrošnju sa 28 odsto i oprema sa 11,8 odsto. Kod uvoza, reprodukcioni proizvodi čine 55,1 odsto (9,101 milijardi dolara), široka potrošnja 21,3 odsto, a oprema 11 odsto. Neklasifikovana roba ima učešće od 12,5 odsto u uvozu.
Najvažniji trgovinski partneri Srbije u izvozu su Nemačka, Italija, Kina, Bosna i Hercegovina i Mađarska, dok su u uvozu vodeći Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska. Zemlje Evropske unije učestvuju sa 59 odsto u ukupnoj robnoj razmeni. Sa zemljama CEFTA Srbija beleži suficit od 1,1 milijarde dolara, najviše kroz izvoz žitarica, drumskih vozila, medicinskih proizvoda i električnih mašina.
Na nivou pojedinačnih zemalja, najveći suficit ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom, dok je najveći deficit zabeležen u trgovini sa Kinom, pre svega zbog uvoza telekomunikacione opreme. U strukturi izvoza, bakar i proizvodi od bakra predstavljaju značajan deo, dok uvoz predvode energenti, pretežno nafta i gas.
Ovi rezultati ukazuju na jačanje izvozne konkurentnosti Srbije, povećanje pokrivenosti uvoza izvozom i smanjenje deficita, što ima pozitivan uticaj na platni bilans zemlje.
