Srbija otplaćuje 815,86 miliona evra nasleđenih obaveza, poslednje rate dospevaju do 2041. godine
Prema zvaničnim ekonomskim podacima, spoljni dug bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije porastao je sa nekoliko stotina miliona na čak 16 milijardi dolara u periodu od 1961. do 1981. godine. Ovaj rast dugovanja, rezultat intenzivnih infrastrukturnih ulaganja, tehnološke modernizacije i prelaska na mirnodopsku ekonomiju, doveo je do toga da Jugoslavija 1982. godine zvanično saopšti međunarodnim kreditorima da ne može da servisira svoje obaveze, što je označilo faktički ekonomski bankrot.
Tokom osamdesetih godina, ekonomska kriza se produbila – nestašice osnovnih životnih namirnica i goriva bile su svakodnevnica građana, a sistem raspodele goriva ograničen je bonovima na 40 litara mesečno po automobilu. Otvaranjem granica sredinom šezdesetih, gotovo milion ljudi emigriralo je na rad u zapadne zemlje. Iako je stopa nezaposlenosti bila zvanično između 9 i 13 odsto, pred raspad SFRJ prešla je prag od 15 odsto, sa više od milion građana na evidenciji biroa rada.
Bogatstvo države ogleda se i u zlatnim rezervama – zahvaljujući rudniku Bor, Jugoslavija je godišnje dobijala između 600 i 900 kilograma zlata, a prema zvaničnim podacima, prilikom raspada zemlje 1991. godine, deponovano je 46,1 tona zlata u Bazelu. Zanimljivo je da je 2013. godine u Titovom sefu pronađeno dodatnih 30 kilograma zlata i predmeta porodice Karađorđević.
Nasleđeni dugovi i dalje opterećuju budžete naslednica SFRJ. Srbija nastavlja sa otplatom obaveza prema Svetskoj banci, Pariskom klubu i Kuvajtu, a prema zvaničnim podacima, na kraju septembra prošle godine, iznos neotplaćenog dela duga bio je 815,86 miliona evra. Predviđeno je da poslednje rate ovih obaveza budu servisirane do 2041. godine. Ove finansijske obaveze predstavljaju direktnu posledicu ekonomske politike i modela finansiranja iz perioda bivše Jugoslavije.
Iako su zlatne rezerve i državne rezidencije svedočile o snazi i moći tadašnje države, dugoročno su se pokazale kao nedovoljne da obezbede održivost sistema koji je, prema svim ekonomskim parametrima, trošio više nego što je stvarao. Nasleđeni dug i danas opterećuje ekonomiju Srbije, dok otplate traju još skoro dve decenije.
