Nominalni dug jeste porastao, ali je ekonomija rasla još brže: zbog toga je udeo javnog duga u BDP-u danas niži nego pre više od decenije
Kada se govori o ekonomskom razvoju Srbije od 2012. godine do danas, u javnosti se najčešće vode polemike oko dve teme – koliko je porastao bruto domaći proizvod (BDP) i da li je država postala više zadužena.
Na prvi pogled može izgledati da je javni dug značajno porastao. Međutim, ekonomisti upozoravaju da se stanje javnih finansija ne procenjuje samo prema apsolutnom iznosu duga, već pre svega prema njegovom udelu u veličini ekonomije.
BDP Srbije porastao sa oko 33 na gotovo 90 milijardi evra
Nominalni bruto domaći proizvod Srbije 2012. godine iznosio je približno 33–34 milijarde evra.
Danas, prema poslednjim raspoloživim podacima, nominalni BDP iznosi oko 89–90 milijardi evra, što znači da je srpska ekonomija gotovo 2,7 puta veća nego pre više od jedne decenije.
Drugim rečima, vrednost svih roba i usluga proizvedenih u Srbiji tokom godine povećana je za oko 170 odsto u nominalnom iznosu.
Na rast BDP-a uticalo je više faktora:
- rast industrijske proizvodnje;
- povećanje izvoza;
- veće strane direktne investicije;
- razvoj infrastrukture;
- rast uslužnog sektora i informacionih tehnologija;
- inflacija, koja je takođe povećala nominalnu vrednost BDP-a.
Važno je naglasiti da nominalni rast BDP-a nije isto što i realni privredni rast. Nominalni BDP raste i zbog inflacije, dok realni BDP pokazuje koliko je ekonomija zaista proizvela više dobara i usluga.
Koliko je porastao javni dug?
Javni dug Srbije je 2012. godine iznosio približno 17 do 18 milijardi evra.
Danas je taj iznos oko 39 milijardi evra, što znači da je nominalno više nego udvostručen.
Ovaj podatak često se koristi u političkim raspravama, ali sam po sebi ne govori dovoljno o stanju javnih finansija.
MILOŠ MILIVOJEVIĆ – Beograd, 10. jula 2026. – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ambasadorom Sjedinjenih Meksičkih Država Karlosom Feliksom Koronom. FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ/ bs
Zašto ekonomisti posmatraju odnos javnog duga i BDP-a?
Najvažniji pokazatelj nije koliki je dug u apsolutnom iznosu, već koliki je njegov udeo u ekonomiji.
Zbog toga se koristi pokazatelj javni dug u odnosu na BDP.
Na primer, ako dve države imaju isti dug od 50 milijardi evra, ona čiji je BDP 500 milijardi evra nalazi se u znatno povoljnijoj poziciji od države čiji BDP iznosi svega 100 milijardi evra.
Veća ekonomija lakše servisira svoje obaveze, ima veće budžetske prihode i veću sposobnost zaduživanja pod povoljnijim uslovima.
Udeo javnog duga danas je manji nego 2012. godine
Upravo zbog snažnog rasta ekonomije, odnos javnog duga prema BDP-u danas je niži nego pre više od deset godina.
- 2012. godina: oko 56–58 odsto BDP-a
- Danas: oko 44–45 odsto BDP-a
To znači da je, iako država danas duguje više novca u apsolutnom iznosu, taj dug manji u odnosu na veličinu privrede nego što je bio 2012. godine.
Javni dug i spoljni dug nisu isto
Jedna od najčešćih grešaka u javnosti jeste poistovećivanje javnog i spoljnog duga.
Javni dug predstavlja obaveze države prema domaćim i stranim poveriocima.
Spoljni dug, međutim, obuhvata mnogo širu kategoriju. U njega ulaze:
- dug države prema inostranstvu;
- dug banaka;
- dug privatnih kompanija;
- dug javnih preduzeća;
- druge obaveze prema stranim kreditorima.
Zbog toga spoljni dug može biti znatno veći od javnog duga i ne predstavlja isključivo zaduženost države.
Šta govore brojke?
Posmatrano kroz nominalne iznose, Srbija danas ima:
- gotovo tri puta veći BDP nego 2012. godine;
- više nego dvostruko veći javni dug;
- niži odnos javnog duga prema BDP-u.
To pokazuje da su u istom periodu rasli i ekonomija i zaduženost, ali da je privredni rast bio dovoljno snažan da udeo javnog duga u ekonomiji bude manji nego pre više od decenije.
Zbog toga ekonomisti, međunarodne finansijske institucije i kreditne agencije prilikom procene fiskalne stabilnosti mnogo veću pažnju posvećuju odnosu javnog duga prema BDP-u nego samom nominalnom iznosu zaduženosti.
