Srbija je napravila značajan korak ka mogućem uvođenju nuklearne energije u svoj elektroenergetski sistem kroz saradnju sa Francuskom, jednom od svetskih lidera u ovoj oblasti. Iako izgradnja nuklearne elektrane još nije počela, dve države već rade na pripremi studija, razvoju stručnih kapaciteta i planiranju budućeg nuklearnog programa.
Reč je o dugoročnom projektu koji bi mogao da promeni energetsku sliku Srbije u narednim decenijama.
Memorandum sa francuskim EDF-om
Saradnja je zvanično započela u aprilu 2024. godine kada je Vlada Srbije potpisala Memorandum o razumevanju sa francuskom državnom energetskom kompanijom EDF (Électricité de France).
Cilj sporazuma je razmena znanja i iskustava u oblasti nuklearne energije, procena mogućnosti za razvoj nuklearnog programa u Srbiji i priprema stručnih analiza koje bi trebalo da pokažu da li je izgradnja nuklearne elektrane ekonomski i tehnički opravdana.
Francuska je jedan od najvećih proizvođača električne energije iz nuklearnih elektrana u svetu i više od polovine svoje električne energije dobija upravo iz ovog izvora.
Šta se trenutno radi?
Iako se često govori o izgradnji nuklearne elektrane, trenutno se ne izvode građevinski radovi.
U toku su izrada preliminarnih studija, analiza mogućih tehnologija, procena lokacija, razvoj regulatornog okvira i obuka domaćih stručnjaka.
Francuske kompanije EDF i Egis učestvuju u pripremi takozvane „mape puta“, dokumenta koji treba da definiše korake koje Srbija mora da sprovede ukoliko odluči da u budućnosti izgradi nuklearno postrojenje.
Paralelno sa tim razvija se saradnja između EDF-a i Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, kako bi se ojačali domaći stručni kapaciteti.
Velika elektrana ili mali modularni reaktori?
Jedno od ključnih pitanja jeste kakvu bi nuklearnu tehnologiju Srbija mogla da primeni.
Analiziraju se dve mogućnosti.
Prva je izgradnja klasične nuklearne elektrane velikog kapaciteta, kakve već decenijama rade u Francuskoj.
Druga opcija su mali modularni reaktori (SMR), nova generacija nuklearnih postrojenja koja zauzimaju manje prostora, imaju niže početne troškove i projektovani su sa unapređenim bezbednosnim sistemima.
Konačna odluka još nije doneta.
Ben_Kerckx
Zašto Srbija razmatra nuklearnu energiju?
Potrošnja električne energije u Srbiji iz godine u godinu raste, dok se istovremeno očekuje postepeno smanjenje proizvodnje iz uglja zbog evropskih klimatskih politika.
Nuklearna energija se zato razmatra kao jedan od mogućih izvora stabilne proizvodnje električne energije bez direktne emisije ugljen-dioksida tokom rada elektrane.
Predstavnici države više puta su istakli da Srbija želi da obezbedi dugoročnu energetsku sigurnost, smanji zavisnost od uvoza električne energije i diversifikuje izvore proizvodnje.
Dug i skup projekat
Izgradnja nuklearne elektrane predstavlja jedan od najsloženijih infrastrukturnih poduhvata koje jedna država može da realizuje.
Od prvih studija do puštanja elektrane u rad obično prođe između deset i petnaest godina, a vrednost investicije meri se milijardama evra.
Pored same gradnje, neophodno je uspostaviti regulatorni sistem, obučiti stručni kadar, razviti sistem za upravljanje radioaktivnim otpadom i ispuniti stroge međunarodne standarde bezbednosti.
Kada bi Srbija mogla da dobije nuklearnu elektranu?
Za sada nije doneta konačna odluka o izgradnji, niti je određena lokacija buduće elektrane.
Međutim, strateški dokumenti i izjave državnih zvaničnika ukazuju da bi, ukoliko Srbija nastavi ovim putem, nuklearna energija mogla da postane deo domaćeg elektroenergetskog sistema nakon 2040. godine.
Do tada predstoje godine pripreme, izrade studija, donošenja zakonskih rešenja i međunarodne saradnje.
Strateško partnerstvo za energetsku budućnost
Saradnja Srbije i Francuske predstavlja jedan od najvažnijih energetskih projekata u poslednjih nekoliko godina. Iako građevinski radovi još nisu počeli, već sada se postavljaju temelji budućeg nuklearnog programa kroz stručne analize, razvoj kadrova i prenos francuskog iskustva.
Hoće li Srbija u narednim decenijama zaista dobiti svoju prvu nuklearnu elektranu zavisiće od rezultata studija, ekonomskih procena, političkih odluka i spremnosti države da realizuje jedan od najzahtevnijih infrastrukturnih projekata u svojoj istoriji.
