Srpski izvoz raste brže od uvoza, a spoljnotrgovinski deficit istovremeno se smanjuje. Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u prvih sedam meseci 2026. godine nastavljen trend koji bi, ukoliko potraje, mogao značajno da popravi spoljnotrgovinsku poziciju zemlje.
Od januara do jula Srbija je izvezla robu vrednu 21,09 milijardi evra, što predstavlja rast od 8,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz je istovremeno dostigao 25,50 milijardi evra i povećan je za 4,4 odsto.
Drugim rečima, izvoz trenutno raste dvostruko bržom stopom od uvoza.
Deficit manji za više od 12 odsto
Razlika između onoga što Srbija uveze i onoga što izveze i dalje je velika. Spoljnotrgovinski deficit u prvih sedam meseci iznosio je oko 4,41 milijardu evra.
Ipak, u odnosu na isti period prošle godine deficit je smanjen za 12,6 odsto.
Još jedan važan pokazatelj jeste pokrivenost uvoza izvozom. Ona sada iznosi 82,7 odsto, dok je godinu ranije bila 79,4 odsto. To znači da Srbija na svakih 100 evra uvezene robe sada izvozom pokriva gotovo 83 evra.
To još nije spoljnotrgovinska ravnoteža, ali pokazuje da se razlika između uvoza i izvoza postepeno smanjuje.
Evropska unija ostaje ključna
Srpska spoljna trgovina i dalje je snažno vezana za Evropsku uniju. Članice EU učestvuju sa čak 58,6 odsto u ukupnoj robnoj razmeni Srbije, pa će kretanja evropske privrede i dalje imati veliki uticaj na domaći izvoz.
To istovremeno znači da stanje najvećih evropskih ekonomija, posebno industrije, direktno utiče i na veliki broj kompanija koje posluju u Srbiji.
Važan deo trgovine odvija se i sa zemljama CEFTA, gde Srbija ima potpuno drugačiju poziciju.
Za prvih sedam meseci Srbija je na tržišta CEFTA izvezla robu vrednu oko 2,82 milijarde evra, dok je uvoz iz tih zemalja iznosio oko 909 miliona evra. Ostvaren je suficit od približno 1,91 milijardu evra.
Među proizvodima koji imaju značajnu ulogu u izvozu na ova tržišta nalaze se žitarice i proizvodi od žitarica, pića, drumska vozila, medicinski i farmaceutski proizvodi, kao i električne mašine i aparati.
Izvoz raste, ali uvoz nije nestao
Podaci za prvih sedam meseci svakako predstavljaju pozitivan signal, ali iz njih još ne treba izvlačiti zaključak da je dugogodišnji problem spoljnotrgovinskog deficita Srbije rešen.
Zemlja i dalje uvozi nekoliko milijardi evra robe više nego što izvozi, a struktura privrede podrazumeva veliki uvoz energenata, opreme, komponenti i potrošačkih proizvoda.
Važno je zato ne samo koliko izvoz raste već i šta Srbija izvozi.
Dugoročno je za ekonomiju povoljnije ukoliko raste učešće proizvoda više faze prerade i veće dodate vrednosti, jer takav izvoz donosi veće prihode i manje zavisi od prostog rasta količine proizvedene robe.
Trend traje već nekoliko meseci
Poboljšanje nije vidljivo samo u julskim podacima.
Posle prvih šest meseci 2026. izvoz izražen u evrima bio je veći za 8,3 odsto nego godinu ranije, dok je uvoz rastao 3,7 odsto. Tada je deficit bio smanjen za 14,1 odsto.
Posle prvih pet meseci pad deficita bio je još izraženiji – čak 22,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
To pokazuje da smanjivanje trgovinskog jaza nije rezultat samo jednog dobrog meseca, već trend koji je prisutan tokom većeg dela godine.
Ipak, naredni meseci pokazaće koliko je taj trend održiv.
Za Srbiju bi dugoročno najvažniji signal bio da izvoz nastavi da raste brže od uvoza uz istovremeno povećavanje domaće dodate vrednosti proizvoda koji odlaze na strana tržišta.
Za sada brojke pokazuju poboljšanje: Srbija i dalje više kupuje iz inostranstva nego što prodaje, ali se razlika postepeno smanjuje.