Cilj je povećanje udela OIE do kraja decenije, uz jačanje energetske nezavisnosti i ulaganja u zelenu tranziciju
Srbija je postavila ambiciozan cilj da do 2030. godine skoro polovina ukupne potrošnje energije dolazi iz obnovljivih izvora, saopštili su nadležni iz sektora energetike. Ova strategija deo je šireg plana za jačanje energetske bezbednosti i usklađivanje sa evropskim standardima u oblasti klimatskih politika.
Prema dostupnim podacima, trenutni udeo obnovljivih izvora energije (OIE) u strukturi potrošnje Srbije značajno je niži od planiranih 50 odsto, što zahteva ubrzane investicije u vetroparkove, solarne elektrane i druge zelene tehnologije. Očekuje se da će ovaj proces doprineti smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i povećati konkurentnost domaće privrede.
Povećanje kapaciteta OIE u narednih šest godina podrazumevaće nove projekte u sektoru vetroenergije, kao i proširenje postojećih solarnih elektrana. Ove investicije zahtevaju značajna sredstva i institucionalnu podršku, ali bi mogle doneti dugoročne koristi kroz smanjenje emisija ugljen-dioksida i podsticanje zapošljavanja u sektoru zelenih tehnologija.
Zvanični predstavnici energetskog sektora naglašavaju da je ostvarenje ovog cilja ključno za energetsku tranziciju Srbije, kao i za usklađivanje sa zahtevima evropskih fondova i međunarodnih finansijskih institucija. U fokusu je i podsticanje privatnih ulaganja, uz podršku države kroz regulatorne i fiskalne mere.
Ulaganja u obnovljive izvore energije smatraju se jednim od najvažnijih pokretača privrednog razvoja u narednoj deceniji, a procenjuje se da bi povećanje udela OIE pozitivno uticalo i na ukupni bruto domaći proizvod. Srbija time želi da uhvati korak sa zemljama regiona koje su već realizovale slične projekte i uspostavile konkurentno tržište zelene energije.
Dalji razvoj ovog sektora zavisiće od stabilnosti regulatornog okvira, dostupnosti finansijskih sredstava i spremnosti domaće privrede na inovacije. Očekuje se da će realizacija planiranih investicija doprineti ne samo ekološkoj održivosti već i dugoročnoj ekonomskoj stabilnosti zemlje.
