Reformisani penzijski sistem i kontrola javne potrošnje postavljaju osnov za dugoročni rast ekonomije
Srbija je uspela da stabilizuje budžetski deficit i javni dug, što je omogućilo očuvanje makrofiskalne stabilnosti u 2024. godini, ocenio je član Fiskalnog saveta Republike Srbije Nikola Altiparmakov. Iako su javne finansije u relativno dobrom stanju, Altiparmakov ističe da trenutna situacija ne dozvoljava opuštanje niti neracionalnu tekuću potrošnju, već zahteva nastavak odgovorne fiskalne politike.
Prema njegovim rečima, stabilizacija budžeta treba da posluži kao temelj za dugoročni ekonomski rast, posebno imajući u vidu reformu penzijskog sistema i potrebu za efikasnijom strategijom platnih razreda. On ukazuje da je reforma penzijskog sistema sprovedena adekvatno i bez nepotrebnih iskakanja, za razliku od situacija koje se dešavaju u pojedinim zemljama regiona.
“Kada uporedite Srbiju i neke razvijene zemlje, od Austrije pa nadalje po Zapadnoj Evropi, vidite da te države imaju dugoročne strategije – gde žele da idu u svim segmentima društva. Mi smo, na primer, uspeli veoma adekvatno da reformišemo penzijski sistem koji je najdugoročniji oblik javne potrošnje, odnosno javnih finansija. Nismo imali neka nepotrebna iskakanja kakva se sada dešavaju u Crnoj Gori”, kaže Altiparmakov.
On posebno naglašava značaj efikasne fiskalne strategije i rada na suzbijanju sive ekonomije, kao i reforme javnih preduzeća. “Još tada smo videli da će ova reforma biti uravnilovka, slično Crnoj Gori koja je imala slična lutanja”, ističe Altiparmakov govoreći o reformi platnih razreda.
U zaključku, Altiparmakov upozorava da globalna ekonomija trpi posledice neodrživih javnih finansija i da je za Srbiju važno da postojeća stabilnost bude osnova za dalji razvoj, a ne povod za povećanje neracionalne potrošnje. Dugoročno, fiskalne mere i nastavak reformi ostaju ključni za održivi ekonomski napredak zemlje.
