Pad stranih direktnih investicija i veći odliv dobiti i dividendi signaliziraju strukturne izazove za domaću ekonomiju
Privreda Srbije ostvarila je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od svega 2 odsto u 2025. godini, što predstavlja najniži nivo u poslednjoj deceniji, izuzev pandemijske godine. Istovremeno, prvi put je zabeležen veći odliv dobiti i dividendi iz zemlje nego što je ostvaren priliv novih stranih direktnih investicija, čime je Srbija postala neto izvoznik kapitala, kako je istaknuto na konferenciji „CFO sa svrhom”.
Na panelu „Dva ugla, jedna strategija – Geopolitika i makroekonomija iz ugla CFO-a” istaknuto je da inflacija popušta pod uticajem administrativnih mera, ali da rast plata koji već godinama nadmašuje produktivnost, kao i nagli pad stranih ulaganja, predstavljaju ozbiljan signal za uzbunu. Prema analizama, dosadašnji model privrednog rasta je iscrpljen, a srpskoj ekonomiji preti „zamka srednjeg dohotka” ukoliko se ne sprovedu hitne institucionalne reforme.
Lev Ratnovski, predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji, izneo je zaključke iz Regionalnih ekonomskih izgleda za Evropu i naglasio da je svet ušao u eru u kojoj se geopolitički i ekonomski šokovi preklapaju bez dovoljno vremena za oporavak. “Od pucanja dot-com balona, napada 11. septembra, preko pandemije i rata u Rusiji, do energetske krize i poslednjih dešavanja na Bliskom istoku, svaki novi šok dolazi dok privreda još uvek trpi posledice prethodnog”, ocenio je Ratnovski.
Uprkos administrativnim merama koje usporavaju inflaciju, izneto je da rast plata i pad produktivnosti stvaraju dodatni pritisak na ekonomiju. “Srbija je sada suočena sa situacijom u kojoj je veći odliv kapitala kroz dobit i dividende nego što je priliv stranih direktnih investicija. Ovakav trend nije održiv bez dubokih reformi”, poručeno je na konferenciji.
Ekonomisti su zaključili da je za izbegavanje „zamke srednjeg dohotka” nužno sprovesti strukturne promene i ojačati institucionalni okvir, uz napomenu da je niska stopa rasta BDP-a od 2 odsto ozbiljan signal za preispitivanje ekonomske politike u narednom periodu.
