Srbija zadržava snažnu pregovaračku poziciju u procesu prodaje udela NIS-a

Mogućnost preuzimanja upravljanja i “neprijateljskog” preuzimanja ključni aduti Srbije u aktuelnim pregovorima

Srbija, u pregovorima oko prodaje ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS), i dalje ima na raspolaganju snažne ekonomske mehanizme za zaštitu svojih interesa, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta u penziji Ljubodrag Savić. Iako situacija na prvi pogled može delovati kao da je pozicija Srbije oslabljena, postoje zakonska i upravljačka prava koja omogućavaju državi da utiče na dalji tok procesa, izjavio je Savić u razgovoru za agenciju Tanjug.

Prema njegovim rečima, Srbija ima mogućnost da preduzme upravljanje NIS-om pre bilo kakvih promena vlasničke strukture. Ova opcija omogućava državi da, u slučaju potrebe, preuzme upravljačke funkcije i osigura kontinuitet poslovanja kompanije od strateškog značaja za srpsku privredu. Takođe, kao krajnja opcija, postoji i institut tzv. ‘neprijateljskog’ preuzimanja, iako se taj scenario ocenjuje kao veoma nepovoljan za sve strane.

Profesor Savić naglašava da je zaštita nacionalnog interesa Srbije prioritet u ovom procesu, imajući u vidu značaj NIS-a za energetsku bezbednost i stabilnost državnih prihoda. Naftna industrija Srbije je jedan od najvećih izvora budžetskih prihoda i zapošljava značajan broj radnika, što dodatno potencira potrebu za pažljivim vođenjem pregovora i korišćenjem svih dostupnih pravnih i ekonomskih instrumenata.

Dosadašnja praksa i iskustvo u sličnim situacijama u regionu pokazali su da države mogu koristiti upravljačka prava i zakonske okvire kako bi obezbedile stabilnost strateških kompanija u periodima vlasničkih promena. Savić ističe da Srbija raspolaže relevantnim mehanizmima za očuvanje uticaja na NIS, bez obzira na ishod pregovora o prodaji ruskog udela.

Dalji tok pregovora zavisiće od međunarodnih okolnosti i odluka budućih akcionara, ali je jasno da Srbija, prema aktuelnom zakonodavstvu i pravu, ima mogućnost da zaštiti svoje ekonomske interese. U fokusu ostaje očuvanje stabilnosti snabdevanja energentima i dugoročna ekonomska sigurnost države.