Voćari i ratari očekuju natprosečan prinos, suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni oko 1,5 milijardi evra
Poljoprivredni sektor u Srbiji u 2026. godini beleži natprosečan rod nakon četiri godine suše, što je donelo značajan oporavak u proizvodnji voća i žitarica. Prema izjavama agroekonomskih analitičara i nadležnih institucija, klimatske nepogode su ove godine zaobišle ključne voćarske kulture, a posebno se izdvaja rekordan rod trešanja i kajsija.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin naglašava da se ove godine očekuje prosečan, pa čak i natprosečan prinos, što može doprineti rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP). Poljoprivreda i prerađivačka industrija zajedno učestvuju u stvaranju između 10 i 12 odsto BDP-a Srbije, a ove godine bi, prema analitičarima, taj sektor mogao biti generator rasta, a ne faktor usporavanja ukupne privrede.
Voćari iz regiona Beograda ističu da su prinosi izuzetno visoki. Zlatko Ignjatović, voćar iz Ritopeka, ocenjuje da su neke voćne kulture čak i prerodile u odnosu na očekivanja. Slično mišljenje deli i Žarko Kovačević, proizvođač pšenice iz Pavlovca, koji procenjuje da će prinosi iznositi između 6,5 i 7 tona po hektaru, što je značajno poboljšanje u poređenju sa prethodnim godinama.
Ove godine povećane su površine pod pšenicom i suncokretom, dok su kukuruz i soja pokazali manju otpornost na sušu, zbog čega su ratari preusmerili deo kapaciteta. Agroekonomisti očekuju veće prinose u segmentima gde su prošle godine zabeleženi problemi.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić navodi da je Srbija u poslednjih pet godina izvozila poljoprivredne proizvode u proseku oko pet milijardi evra godišnje, dok je uvoz iznosio oko tri i po milijarde evra. Tako je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosio oko 1,5 milijardi evra godišnje. Ministar ocenjuje da su prethodne godine bile teške zbog klimatskih izazova, ali da su očekivanja za 2026. godinu znatno povoljnija.
On ipak upozorava da je poljoprivreda i dalje fabrika pod otvorenim nebom i podložna klimatskim rizicima. Iako je učešće agrara u ukupnom BDP-u relativno stabilno, njegov udeo se smanjuje zbog bržeg rasta sektora kao što su infrastruktura i energetika.
Prema aktuelnim podacima i izjavama iz sektora, očekuje se da će dobar prinos doprineti stabilizaciji cena voća na domaćem tržištu, ali i povećanju izvoznog potencijala. Proizvođači i analitičari ostaju oprezni, naglašavajući da je neophodno dalje ulagati u otpornost poljoprivrede na klimatske promene, ali su prognoze za ovu godinu pozitivne zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima i većim prinosima.
