U slučaju usporenog scenarija, rudarski sektor Srbije beleži pad i smanjenje udela u BDP-u
Vlada Srbije usvojila je Strategiju upravljanja mineralnim i drugim resursima do 2040. godine, kojom se ponovo aktuelizuje mogućnost eksploatacije litijuma u Jadru kod Loznice i Piskanjima u okolini Valjeva. Prema dokumentu, otvaranje rudnika litijuma zavisiće od rezultata ekološke studije, a ove lokacije su izdvojene kao prioriteti za razvoj sektora.
Strategija, čiji su autori iz Ministarstva rudarstva i energetike, naglašava da su za brži i kvalitetniji privredni rast Srbije, kao i za energetsku tranziciju, neophodne sve veće količine mineralnih sirovina, pri čemu su bakar, zlato, olovo, cink, srebro i litijum označeni kao strateški najvažniji metalični resursi zemlje.
U okviru Strategije razmatrana su tri razvojna scenarija za rudarski sektor. Prvi, scenarijo usporenog razvoja, podrazumeva smanjenje eksploatacije uglja, nafte i gasa, što bi dovelo do zatvaranja značajnog broja rudnika. U ovom scenariju, proizvodnja rude bakra stagnira zbog nižih cena na berzi, rudnici olova i cinka se zatvaraju, a novi rudnici, uključujući litijumske i zlatne, ne otvaraju se. Ukupna vrednost proizvodnje u ovom modelu iznosi 3,27 milijardi dolara.
Autori upozoravaju da bi ovakav razvoj značio smanjenje udela rudarskog sektora u BDP-u Srbije, gubitak radnih mesta i pad investicija. Takođe, smanjenje proizvodnje može dovesti do socijalnih problema u rudarskim regionima, uključujući migracije i pad životnog standarda. Kao pozitivna strana, navodi se da bi smanjenje eksploatacije moglo potencijalno smanjiti uticaj na životnu sredinu.
Drugi scenario predviđa realan razvoj sektora mineralnih sirovina, dok treći predviđa ubrzani rast, ali detalji o tim modelima nisu navedeni u ovom delu dokumenta.
