Istraživanje Univerziteta u Udinama pokazuje da je gotovo polovina zaposlenih izložena svakodnevnom mentalnom opterećenju zbog radnog stresa, dok je digitalno preopterećenje drugi najčešći izvor anksioznosti
Prema istraživanju Univerziteta u Udinama, čak 47 odsto građana Italije navodi stres na poslu kao glavni izvor svakodnevnih mentalnih tegoba i psihološkog opterećenja. Rezultati ankete ukazuju na to da je radni stres dominantan faktor koji utiče na mentalno zdravlje zaposlenih, dok je digitalno preopterećenje identifikovano kao drugi najčešći uzrok anksioznosti, objavljeno je u najnovijem izveštaju.
Analiza sprovedena među zaposlenima jasno ukazuje na rastući trend negativnog uticaja radnog okruženja na psihološko stanje radnika. Gotovo polovina ispitanika prepoznaje svakodnevni stres kao najveće opterećenje, što se odražava na radnu produktivnost, odsustva sa posla i opšte zadovoljstvo zaposlenih. Digitalno preopterećenje, koje podrazumeva stalnu izloženost digitalnim uređajima i komunikacionim kanalima, dodatno doprinosi osećaju anksioznosti i nemogućnosti da se pravi balans između poslovnog i privatnog života.
Ovi nalazi dolaze u periodu kada tržište rada u Italiji, ali i širom Evrope, beleži povećanu pažnju na temu mentalnog zdravlja i radne klime. Stručnjaci ističu da su posledice hroničnog stresa na poslu višestruke, uključujući pad motivacije, smanjenje efikasnosti, ali i povećanje troškova za kompanije zbog čestih bolovanja i fluktuacije zaposlenih.
U izveštaju se naglašava da su radnici najranjiviji u sektorima sa visokim intenzitetom komunikacije i stalnim pristupom digitalnim alatima, što dodatno komplikuje svakodnevne radne zahteve. Ispitanici su istakli potrebu za jasnijim granicama između poslovnog i privatnog vremena, kao i za boljom institucionalnom podrškom u prevenciji i ublažavanju posledica stresa.
Zaključci ovog istraživanja imaju značajne implikacije za poslodavce, ali i za kreatore politika u oblasti rada i socijalne zaštite. Prepoznajući stres na poslu kao ključan faktor za mentalno zdravlje, kompanije se suočavaju sa izazovom da implementiraju strategije za unapređenje radnog okruženja i promociju dobrobiti zaposlenih. Predlozi uključuju fleksibilne radne modele, uvođenje programa za podršku mentalnom zdravlju i edukaciju zaposlenih o upravljanju stresom.
Očekuje se da će ovi rezultati podstaći dalje analize i konkretne mere u cilju smanjenja negativnog uticaja radnog stresa, kako bi se obezbedilo zdravije i održivije radno okruženje u Italiji i drugim evropskim zemljama.
